„Kada se Kijev udostoji da nam se obrati sa predlogom za nastavak diplomatskog procesa, što, koliko sam razumeo, Evropljani hitno traže od njih, ali Anglosaksonci to ne dozvoljavaju, pogledaćemo situacija na terenu“, rekao je Lavrov u intervjuu za belorusku državnu televiziju.
„Postoje oslobođena područja, a većina stanovništva tamo čak i ne pomišlja da se vrati pod kontrolu neonacističkih vlasti ili vlasti koje na svaki mogući način povlađuju neonacizmu“, dodao je on.
Pregovori između Moskve i Kijeva su u zastoju otkako su poslednji put održani u Turskoj krajem marta. Od tada ukrajinska strana tvrdi da će nastaviti pregovore tek kada bude u „jačoj pregovaračkoj poziciji“, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da će ponovo započeti pregovore tek nakon što Kijev povrati zemljište izgubljeno posle 24. februara.
Prošle nedelje, glavni ukrajinski pregovarač Dejvid Arahamija rekao je da vlasti u Kijevu veruju da bi mogle da postignu „povoljan položaj“ do kraja avgusta sprovođenjem „kontraofanzivnih operacija u određenim oblastima“. On je ponovio da Ukrajina „nikada neće prihvatiti gubitak teritorije“, insistirajući da je to „pravno nemoguće“ i da bi minimalni sporazum sa Moskvom mogao biti razmatran samo ako ruske trupe vrate svu teritoriju zauzetu od početka njene vojne ofanzive.
„Mogli bismo razmotriti neki politički sporazum poput onog koji je predložen u Istanbulu. Na primer, ne bismo se doticali pitanja Krima nekoliko godina. Ne bismo to uradili vojno, već diplomatski“, rekao je Arahamia.
U međuvremenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je u tekstu objavljenom prošle nedelje da bi Kijev, ako dobije dovoljno teškog naoružanja sa Zapada, mogao da porazi Rusiju i povrati njenu zemlju silom. On je takođe pozvao Zapad da ne predlaže „neprihvatljive“ mirovne uslove za Ukrajinu.
Rusija je napala Ukrajinu nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je tako da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.