Akcije koje preduzimaju EU i NATO u suštini predstavljaju formiranje „nove koalicije“ usmerene na Rusiju, rekao je u petak novinarima ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, upoređujući korake koje je Brisel preduzeo sa akcijama nacističkog diktatora Adolfa Hiltera pre napada na Sovjetski Savez. .
Moskva „ne gaji iluzije“ o izgledima da se „rusofobna osećanja“ unutar EU u skorije vreme rasprše, rekao je Lavrov. Rusija će pomno pratiti sve „stvarne korake“ koje preduzimaju blok i njegove države kandidati, dodao je on verovatno misleći na Ukrajinu, kojoj je u četvrtak dodeljen status kandidata za članstvo u EU.
„Hitler je pod svojom zastavom okupio značajan deo, ako ne i većinu, evropskih naroda za rat protiv Sovjetskog Saveza“, rekao je ministar spoljnih poslova, dodajući da „sada EU zajedno sa NATO-om formira još jednu – modernu – koaliciju za sukob i, na kraju, rat sa Ruskom Federacijom“.
Lavrovljeve primedbe su usledile samo dan nakon što je predlog za okupljanje međunarodne pomorske koalicije za pratnju brodova koji prevoze ukrajinsko žito kroz Crno more označio kao pokušaj mešanja u region pod okriljem UN. Takve šeme nisu potrebne da bi se olakšao ukrajinski izvoz žitarica, tvrdio je on, dodajući da Moskva garantuje bezbednost plovila sve do Bosforskog moreuza, ključnog kanala za pristup Crnom moru koji kontroliše Turska.
Ranije ovog meseca, ministar je takođe izjavio da Vašington pokušava da iskoristi sukob u Ukrajini kako bi lišio Rusiju njenog nezavisnog statusa na međunarodnoj areni i primorao je da igra po pravilima koja su postavile SAD. Amerika i njeni saveznici neće uspeti u takvom poduhvatu, upozorio je tada.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
SAD i njihovi saveznici su reagovali na razvoj tako što su Rusiji uveli neviđeni broj sankcija, ciljajući na njen bankarski i finansijski sektor, kao i na avijaciju i svemirsku industriju. SAD i Kanada su uvele embargo na uvoz nafte i gasa iz Rusije. EU je sledila taj primer uvodeći delimični embargo na rusku naftu početkom juna.
Zapadne nacije takođe snabdevaju Ukrajinu oružjem od početka tamošnje ruske vojne operacije.
