Priznavanje od strane EU „evropske perspektive Ukrajine, Moldavije i Gruzije je snažan signal Rusiji u trenutnom geopolitičkom kontekstu“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Briselu. Dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji šalje „veoma snažnu poruku“, dodao je on.
„Dugujemo ovo ukrajinskom narodu. Oni se bore za naše vrednosti“, rekao je Makron. „Evropa je od prvog dana ovog sukoba reagovala na brz, istorijski i jedinstven način. Prvo sankcijama, zatim makroekonomskom, vojnom i finansijskom podrškom, a sada i ovim političkim gestom.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel takođe je to nazvao „istorijskim trenutkom” i „ključnim korakom” na putu Ukrajine i Moldavije ka EU.
“27 puta da!” rekao je nemački kancelar Olaf Šolc, misleći na broj zemalja članica. „Evo dobre saradnje u evropskoj porodici!“
Belgijski premijer Aleksandar De Kru takođe je pohvalio „simboličnu poruku“ odluke EU, ali je istakao da to ne znači da će se Kijev uskoro pridružiti bloku. To je „dugogodišnji proces sa puno reformi koje će biti veoma teške“, rekao je on.
Proces pridruživanja EU sastoji se od 35 poglavlja i može se suspendovati ili poništiti u bilo kom trenutku. EuroNevs ga je opisao kao „dugotrajan, složen i često mučan“.
Evropska komisija zahteva od Ukrajine da sprovede sedam velikih reformi do kraja godine, uključujući primenu zakona „koji ima za cilj da obuzda preterani uticaj oligarha u ekonomiji“ i „zaštitu nacionalnih manjina“ – što se pretpostavlja da se odnosi na rusko- govornici i etnički Mađari.
Postavši kandidati, Ukrajina i Moldavija se pridružuju Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj u čekaonici EU. Ankara je kandidat od 1999. godine. U međuvremenu, bivša sovjetska republika Gruzija je samo dobila „perspektivu“ za EU, a kandidatura je zavisila od daljih političkih reformi.
