Rusija i SAD, daleko najveće svetske nuklearne sile, pregovarale su o nizu velikih sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja otkad je Ronald Regan prvi put došao na vlast 1981. godine.
Ali, ruska invazija na Ukrajinu je prouzrokovala najozbiljniju krizu u odnosima između Rusije i Zapada od Kubanske krize 1962. godine, kada su mnogi strahovali da je svet na ivici nuklearnog rata.
Medvedev, dok je bio predsednik od 2008. do 2012. godine, potpisao je Novi START (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja) 2010. godine sa Barakom Obamom u Pragu, a sporazum je zatim bio produžen u februaru 2021. godine na još pet godina, odnosno do 2026.
„Sada je sve mrtva zona. Trenutno nemamo nikakvih odnosa sa SAD. Na nuli su“, rekao je Medvedev na Telegramu, raspravljajući o novom sporazumu o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.
Još nema potrebe sa njima pregovarati o nuklearnom razoružanju. To je loše za Rusiju, rekao je Medvedev, koji trenutno služi kao potpredsednik Ruskog saveta bezbednosti.
„Nek se vrate trčeći ili dopužu natrag i zatraže to“, rekao je o pregovorima.
Rusija i SAD kontrolišu oko 90 posto nuklearnih glava u svetu, dok svaka zemlja poseduje oko 4.000 nuklearnih glava u svojim vojnim zalihama, prema podacima Saveza američkih naučnika.
Medvedev, koji je kao predsednik nastojao da se predstavi kao reformator koji želi bolje odnose sa Zapadom, predložio je da Moskva bude žešća prema SAD.
Spomenuo je pritom sovjetskog čelnika Nikitu Hruščova na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koji je cipelom udarao po govornici.
„Postoji još jedna dokazana metoda komuniciranja sa Amerikom na ovu temu – udarati cipelom po govornici UN. Nekada je to funkcionisalo“, naglasio je.
Besan zbog kritika upućenih Sovjetskom Savezu o „gutanju“ delova Istočne Evrope, Hruščov je 1960. godine zamahnuo cipelom na Generalnoj skupštini, prema izveštaju Njujork tajmsa, i udario njome o sto.
