Britanske snage moraju da se pripreme „da se ponovo bore u Evropi“, rekao je novi načelnik Generalštaba general Patrik Sanders, prema nedeljnom izveštaju Skaj njuza.
U pismu svojim optuženima, Sanders, čiji je prvi dan u novoj ulozi bio 13. jun, tvrdi da je „ruska invazija na Ukrajinu“ podvukla „osnovnu svrhu njegovih trupa da zaštite Ujedinjeno Kraljevstvo tako što će biti spremna da se bori i dobija ratove na kopnu. ”
„Sada postoji gorući imperativ da se stvori vojska sposobna da se bori zajedno sa našim saveznicima i da pobedi Rusiju u borbi“, napisao je general u svom pismu, citiranom u britanskim medijima.
On je naglasio da preuzima svoje nove odgovornosti tokom „nove ere nesigurnosti“. Takođe je tvrdio da je prvi načelnik Generalštaba od 1941. „koji je preuzeo komandu nad vojskom u senci kopnenog rata u Evropi koji uključuje kontinentalnu silu. ”
„Mi smo generacija koja mora da pripremi vojsku da se ponovo bori u Evropi“, rekao je Sanders.
Njegove izjave usledile su nakon oštrog upozorenja premijera zemlje Borisa Džonsona.
Pišući u The Times-u u subotu, dan nakon povratka iz Kijeva, Džonson je izjavio: „Bojim se da se moramo čeličiti za dugi rat, pošto ruski predsednik Vladimir Putin pribegava kampanji iscrpljivanja, pokušavajući da smrvi Ukrajinu čistom brutalnošću.”
Prema Džonsonovom mišljenju, sve sada zavisi od toga „da li Ukrajina može da ojača svoju sposobnost da brani svoje tlo brže nego što Rusija može da obnovi svoj kapacitet za napad” i stoga je glavni cilj zapadnih pristalica Kijeva „da privuče vreme na stranu Ukrajine. On je izneo glavne korake za ispunjenje ovog cilja: dalje snabdevanje oružjem, obuka ukrajinskih snaga, podrška „održivosti“ ukrajinske države, razvoj alternativnih kopnenih izvoznih ruta za Ukrajinu i izvlačenje zaliha žita iz ukrajinskih luka.
„Znamo da se Putin neće zaustaviti na rasparčavanju Ukrajine. Tek prošle nedelje on se uporedio sa Petrom Velikim i prisvojio Rusiji večno pravo da „povrati“ bilo koju teritoriju koju su ikada naseljavali „Sloveni“, doktrina koja bi dozvolila osvajanje ogromnih prostranstava Evrope, uključujući saveznike iz NATO-a. upozorio je britanski premijer.
Ruski zvaničnici su ranije negirali bilo kakve namere da napadnu bilo koju drugu zemlju.
Velika Britanija je bila jedna od ključnih evropskih pristalica Kijeva u njegovoj borbi protiv Rusije. Britanija je već obećala više od 1,3 milijarde funti (1,6 milijardi dolara) za ekonomsku i humanitarnu podršku Ukrajini i Kijevu, između ostalog, daje više od 5.000 protivtenkovskih projektila NLAV i višestrukih raketnih sistema dugog dometa.
Moskva je dosledno upozoravala Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, govoreći da bi to samo produžilo sukob i stvorilo dodatne probleme. Takođe je jasno stavio do znanja da svako strano oružje na ukrajinskoj teritoriji smatra legitimnom metom.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
