Bivši pobunjenik Gustavo Petro u nedelju je za dlaku pobedio u drugom krugu izbora nad političkim autsajderom milionerom, čime je u Kolumbiji započela nova era politike tako što je postao prvi levičarski predsednik zemlje.
Petro, senator u svom trećem pokušaju da osvoji predsedničku funkciju, dobio je 50,48 odsto glasova, dok je magnat za nekretnine Rodolfo Ernandez imao 47,26 odsto, sa skoro svim prebrojanim listićima, prema rezultatima koje su objavile izborne vlasti.
Petrova pobeda je podvukla drastičnu promenu u predsedničkoj politici za zemlju koja je dugo marginalizovala levicu zbog svoje percipirane povezanosti sa oružanim sukobom. Sam Petro je nekada bio pobunjenik sa sada nepostojećim pokretom M-19 i dobio je amnestiju nakon što je bio u zatvoru zbog svoje umešanosti u grupu.
„Danas je dan slavlja za narod. Neka proslave prvu narodnu pobedu“, tvitovao je Petro. „Neka tolika patnja bude ublažena radošću koja danas preplavljuje srce Otadžbine.
Petro je pozvao na jedinstvo tokom svog pobedničkog govora i pružio maslinovu grančicu nekim od svojih najoštrijih kritičara, rekavši da će svi članovi opozicije biti dočekani u predsedničkoj palati „da razgovaraju o problemima Kolumbije“.
„Od ove vlade koja počinje nikada neće biti političkog i pravnog progona, biće samo poštovanja i dijaloga”, rekao je on i dodao da će slušati ne samo one koji su podigli oružje, već i „tu tihu većinu seljaci, starosedeoci, žene, omladina“.
Odlazeći konzervativni predsednik Ivan Duke čestitao je Petru ubrzo nakon objavljivanja rezultata, a Ernandez je brzo priznao poraz.
„Prihvatam rezultat, kakav bi trebao da bude, ako želimo da naše institucije budu čvrste“, rekao je Hernandez u video snimku na društvenim mrežama. „Iskreno se nadam da će ova odluka biti od koristi za sve.
Kolumbija je takođe izabrala svoju prvu Crnkinju za potpredsednicu. Petrova potpredsednica, Fransija Markes, advokat je i lider za zaštitu životne sredine čije je protivljenje ilegalnom rudarstvu rezultiralo pretnjama i napadom granatom 2019.
Glasanje je došlo usred široko rasprostranjenog nezadovoljstva zbog rastuće nejednakosti, inflacije i nasilja — faktora koji su naveli glasače u prvom krugu izbora prošlog meseca da okrenu leđa političarima koji su dugo vladali centrom i desnicom i izabrali dva autsajdera u trećem najmnogoljudnijem mestu u Latinskoj Americi nacija.
Petrova predstava bila je najnovija levičarska politička pobeda u Latinskoj Americi podstaknuta željom birača za promenom. Čile, Peru i Honduras su 2021. izabrali levičarske predsednike, a u Brazilu bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva vodi ankete za ovogodišnje predsedničke izbore.
„Mislim da to pokazuje da strategija straha, mržnje i stigmatizacije prema levici više ne funkcioniše kao politika za pridobijanje birača“, rekla je Elizabet Dikinson, viši analitičar za Kolumbiju u kompaniji International Crisis Group.
Ali rezultati su bili neposredan razlog za zabrinutost za neke glasače čija je najbliža referenca levičarskoj vladi problematična susedna Venecuela.
„Nadamo se da će se gospodin Gustavo Petro pridržavati onoga što je rečeno u planu njegove vlade, da vodi ovu zemlju ka veličini, koja nam je toliko potrebna, i da (on) okonča korupciju“, rekla je Karin Ardila Garsija, pristalica Hernandeza u severno-centralni grad Bucaramanga. „Da on ne vodi u komunizam, u socijalizam, u rat u kojem nas nastavljaju ubijati u Kolumbiji… (N) ne vodi nas u drugu Venecuelu, Kubu, Argentinu, Čile.
Oko 21,6 miliona od 39 miliona birača sa pravom glasa glasalo je u nedelju. Apstencionizam je bio iznad 40% na svim predsedničkim izborima od 1990. godine.
Petro, 62, biće zvanično proglašen pobednikom nakon formalnog brojanja koje će potrajati nekoliko dana. Istorijski gledano, preliminarni rezultati su se poklopili sa konačnim.
Nekoliko šefova država čestitalo je Petru nedelju. Kao i žestoki kritičar, bivši predsednik Alvaro Uribe, koji je i dalje centralna ličnost u kolumbijskoj politici.
Ankete uoči drugog kruga pokazale su da su Petro i Hernandez — obojica bivši gradonačelnici — bili u tesnoj trci pošto su na prvim izborima 29. maja nadmašili četiri druga kandidata. Ni jedni ni drugi nisu dobili dovoljno glasova za direktnu pobedu i otišli su u drugi krug.
Petro je osvojio 40% glasova u početnom krugu, a Ernandez 28%, ali se razlika brzo smanjila pošto je Ernandez počeo da privlači takozvane glasače protiv Petriste.
Petro je predložio ambiciozne penzione, poreske, zdravstvene i poljoprivredne reforme i promene u načinu na koji se Kolumbija bori protiv narko kartela i drugih naoružanih grupa. Ali će mu biti teško da ispuni svoja obećanja jer nema većinu u Kongresu, što je ključno za sprovođenje reformi.
„Ljudi koji ga podržavaju polažu velike nade i verovatno će se prilično brzo razočarati kada ne bude mogao da pokrene stvari odmah“, rekao je Adam Ajzakson, stručnjak za Kolumbiju u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku. .
„Mislim da biste mogli naći situaciju u kojoj on ili mora da sklopi neke dogovore i odustane od mnogih svojih programa samo da bi se neke stvari usvojile ili bi cela zemlja mogla da bude u zastoju“, dodao je Isakson.
Petro je voljan da obnovi diplomatske odnose sa Venecuelom, koji su prekinuti 2019. On takođe želi da unese promene u odnose Kolumbije sa Sjedinjenim Državama tražeći ponovno pregovaranje o sporazumu o slobodnoj trgovini i nova rešenja u borbi protiv trgovine drogom.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u saopštenju da se Bajdenova administracija raduje saradnji sa Petrom.
Hernandez, koji je zaradio novac od nekretnina, nije povezan ni sa jednom velikom političkom strankom i odbio je saveze. Njegova stroga kampanja, vođena uglavnom na TikToku i drugim platformama društvenih medija, bila je samofinansirana i zasnovana uglavnom na borbi protiv korupcije, koju krivi za siromaštvo i gubitak državnih resursa koji bi se mogli koristiti za socijalne programe.
Ankete kažu da većina Kolumbijaca veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu i da ne odobrava Dukea, koji nije imao pravo da se kandiduje za reizbor. Pandemija je unazadila napore zemlje u borbi protiv siromaštva za najmanje jednu deceniju. Zvanični podaci pokazuju da je 39% Kolumbijaca prošle godine živelo sa manje od 89 dolara mesečno.
Odbijanje politike kao i obično „je odraz činjenice da su ljudi siti istih ljudi kao i uvek“, rekla je Natali Amezkuita, 26-godišnja građevinska inženjerka koja čeka da glasa. „Moramo da stvorimo veće društvene promene. Mnogi ljudi u zemlji nisu u najboljem stanju.“
Ali čak su je i dva kandidata autsajdera ostavila hladnom. Rekla je da će dati prazan listić: „Ne sviđa mi se nijedan od dva kandidata. … nijedan od njih mi se ne čini kao dobra osoba.“
