Novi plan reinvestiranja obveznica koji je ranije ove sedmice uvela Evropska centralna banka (ECB) kako bi pomogla zaduženim državama EU vjerovatno neće uspjeti, izvještavaju Rojters i Blumberg, pozivajući se na analitičare.
ECB je osmislila plan da pomogne južnim zemljama EU, najzaduženijim u bloku, sa sve većim obavezama. Regulatorni organ je rekao da će usmeriti gotovinu prema zaduženijim zemljama od duga koji dospeva u okviru šeme podrške pandemiji od 1,7 biliona evra (1,8 biliona dolara). To znači da dok se pre najave proces kupovine obveznica ECB od strane država odvijao u skladu sa investicijom svake pojedinačne zemlje, prednost bi sada imale zemlje sa visokim dugom, kao što je Italija, čija bruto dug iznosi oko 150 % BDP-a.
Međutim, stručnjaci kažu da je malo verovatno da će taj potez rešiti dužničku krizu. Oli Ren, šef centralne banke Finske, rekao je za Rojters da će ta mera samo pomoći u sprečavanju „neopravdanih“ tržišnih poteza i da neće pomoći zemljama u slučaju zaista velikih dugova.
Markus Ferber, nemački član Evropskog parlamenta, primetio je da ECB možda predaleko proteže svoju oblast stručnosti.
„Posao ECB-a je da obezbedi stabilnost cena, a ne da obezbedi povoljne uslove finansiranja… Neke zemlje sada jednostavno dobijaju račun za godine neodgovorne fiskalne politike“, rekao je on za novinsku kuću.
Prema finansijskom analitičaru Ričardu Kuksonu, dok je glavni cilj centralne banke da zadrži inflaciju na niskom nivou, čini se da evropski regulator ima drugačiji cilj – sprečiti najslabije članice EU „da napuste valutnu uniju“.
„ECB se sada dovela u nemoguću poziciju… Poslednjih 10 godina, umesto da cilja na inflaciju, monetarna politika je postavljena sa ciljem da spreči njene najslabije članice da napuste valutnu uniju. Iskreno rečeno, to više nije centralna banka koja cilja inflaciju“, napisao je Kukson u članku za Blumberg.
Ponudajući rastuću inflaciju u većini država EU kao primer neuspešne politike ECB-a, on je rekao da čak i nedavno najavljeno povećanje ključne stope od 0,25%, što je prvi takav potez u poslednjih 11 godina, teško da bi promenilo situaciju.
„ECB bi mogla da prikrije svoje prave namere kada je inflacija bila niska, ali kada je inflacija visoka i raste, prikrivanje njenih pravih ciljeva postaje nemoguće… ECB ne može da cilja inflaciju i zadrži na niskom rasponu kod slabijih perifernih zajmoprimaca, kao što je Italija“, on rekao je, dodajući da, iako je možda rizično ciljati inflaciju povećanjem kamatnih stopa, „pokušaj subvencionisanja slabijih zajmoprimaca je još gora politika.
„ECB ne bi trebalo da ima nikakve veze sa tim… Na kraju krajeva, ne bi trebalo da bude na ECB da odlučuje ko je, a ko nije u evru“, rekao je on, naglašavajući da će ova godina „verovatno biti prava ili… godina pauze za evro.”
