Gradonačelnik Grenobla Erik Piol bio je prvi ekolog koji je vodio veliki francuski grad, a ove godine je njegov alpski grad proglašen zelenom prestonicom Evrope. Do kraja godine Grenobl će sve svoje potrebe za električnom energijom zadovoljiti obnovljivim izvorima energije.
Ali niko o tome ne govori, kaže on. Umesto toga, Piolle je napadnut jer je dozvolio burkini u javnim bazenima u svom gradu.
„To je dotaklo neke veoma intenzivne emocije kod ljudi“, kaže on tokom intervjua u svojoj kancelariji.
Piolle je odrastao kao rimokatolik i kaže da je pre 30 godina bilo više znakova katoličanstva u javnosti. On kaže da je religija koja je danas vidljivija u Francuskoj islam, i to neke ljude čini nervoznim.
„Razumem da se bore sa verskim izražavanjem u javnom prostoru“, kaže on.
Ali gradonačelnik kaže da ljudi zbunjuju stvari. Dok Francuska zabranjuje spoljašnje verske simbole u javnim školama ili u vladinim kancelarijama kako bi osigurala neutralnost, ljudima je dozvoljeno da nose šta žele u javnosti.
Sredinom maja, gradsko veće je odobrilo nošenje kupaćih kostima koji pokrivaju celo telo, poznatih kao burkini, u javnim opštinskim bazenima Grenobla. Piolle je rekao da jednostavno nema razloga da ih zabrani.
Reakcija je bila trenutna. U TV intervjuu, liderka krajnje desnice Marin Le Pen nazvala je kupaći kostim koji pokriva celo telo pretnjom francuskom sekularizmu i šire.
„To je znak separatizma i pokornosti žena“, rekla je Le Pen. „Suprotno našim vrednostima i našem ustavu. Ovako preuzimaju islamistički fundamentalisti. Pobede koje uključuju hranu ili odeću mogu izgledati bezazleno, ali su veoma ozbiljne.“
To nije samo krajnja desnica. Ministar unutrašnjih poslova predsednika Emanuela Makrona, tvrdolinijaš, nazvao je presudu u Grenoblu provokacijom — i odmah je podneo sudsku zabranu da se ona blokira. Gradonačelnik je uložio žalbu.
Preko puta železničke stanice u Grenoblu nalazi se kancelarija Alijanse Sitojen, udruženja za prava građana koje se bori da kupaći kostim koji pokriva telo bude prihvaćen u javnim bazenima. Elies Ben Azib je na čelu organizacije koja se takođe bori za zaštitu prava invalidnih i osiromašenih ljudi, a tek nedavno je krenula u borbu za muslimanke koje žele da nose kupaći kostim koji štiti njihovu skromnost.
Ben Azib, koji je slučajno musliman, kaže da grupa nikada nije imala problema sa drugim radom. Ali bilo je političkog uznemiravanja čim su u pitanju muslimanke. On kaže da se muslimani uvek sumnjiče da imaju skriveni plan.
„Ako kažemo da želimo samo da idemo na bazen – ništa drugo – oni kažu: ‘Da, ali nakon toga ćete tražiti odvojene sate za kupanje [za muškarce i žene], a zatim ćete tražiti da se molite u bazen, a onda otvorite džamiju u bazenu“, kaže on i smeje se. „Hajde momci, budite ozbiljni, samo želimo da plivamo.
Pored burkinija, grupa se takođe zalaže za to da se bokserice dopuštaju u ozloglašeno restriktivnim francuskim javnim bazenima, kao i za ono što je poznato kao „monokini“, odnosno odlazak u toplesu.
Dva organizatora zajednice su takođe u kancelariji. Žene, Iasmina i Anissa, obe u ranim 30-im, ne žele da daju svoja prezimena jer su dobijale pretnje na internetu. Anissa kaže da je posao počeo prilično jednostavno pre četiri godine.
„Upoznali smo neke žene koje su se osećale diskriminisane jer nisu mogle da uđu u bazen zbog hidžaba i zato što nisu mogle da nose običan kupaći kostim“, kaže ona. „Ovde su pravili ručkove za piknik za svoju decu i muževe da odu na bazen, ali nisu mogli da im se pridruže.
Žene kažu da je u Grenoblu leti veoma vruće jer okolne planine zadržavaju toplotu. A ljudi zavise od javnih bazena za hlađenje. Svoju kampanju započeli su pismima i nekim veoma pozitivnim sastancima sa lokalnim zvaničnicima. Ali tada se ništa nije dogodilo. Tako su priredili nekoliko zabava u bazenu.
Na snimcima tih zabava ljudi nose burkinije i bikinije, a pridružuju im se i mnogi nemuslimani. Aktivisti pevaju parole i prskaju po javnom bazenu.
Kažu da je to bilo pozitivno iskustvo jer su drugi plivači bili zainteresovani za ono što rade i mogli su da im ispričaju o tome. Ali druge takozvane zabave u bazenu bile su manje uspešne. Jednom su ih policajci sprečili da uđu u bazen zbog čega su se „osećali kao delinkventi“, kaže Anisa.
Drugi put su radnici bazena pozvali obezbeđenje, koje je nateralo sve ostale plivače da izađu iz bazena.
„To je bilo veoma nasilno za nas jer smo imali osećaj da smo prljavi ili tako nešto zato što nisu dali drugim plivačima da plivaju sa nama“, kaže Anisa.
Ove žene, koje obe nose hidžab, insistiraju na tome da burkiniji nemaju nikakve veze sa islamističkim ekstremizmom. Gradonačelnik se slaže. Ekstremisti nikada ne bi dozvolili svojim ženama da idu na bazen, objašnjavaju žene.
Ali nakon dva velika teroristička napada u Francuskoj 2015. i odrubljivanja glave školskom nastavniku 2020. godine — sve od strane samoproglašenih islamističkih ekstremista — mnogi Francuzi povezuju versko odevanje i mogući fundamentalizam.
Francuski zakon o sekularizmu iz 1905. garantuje odvajanje vere i države i slobodno ispovedanje svih religija. To ne obeshrabruje religiozno izražavanje. Piolle kaže da od terorističkih napada ljudi izvrću zakon kako bi pokušali da zabrane versko izražavanje u javnosti.
Za Anissu i Iasminu iz Alijanse Citoienne, mogućnost nošenja burkinija znači da imate ista prava kao i svi ostali. „To je sve što želimo. Ne više prava, isto kao i svi drugi“, kaže Anissa. „Ne želimo da budemo građani drugog reda. Ako plaćamo poreze, moramo imati pristup, kao i svi.“
Aktivisti kažu da ne žele da islamizuju javne bazene, kao što su neki naveli, niti da ovo pitanje dalje nastavljaju. Obe žene su išle u državne škole u kojima nošenje hidžaba nije dozvoljeno. „Mi podržavamo sekularizam i nemamo problema sa tim“, kaže Anissa.
Iasmina kaže da ljudi često mešaju sve kada pričaju o velu: „Misle da nas naši muževi ili očevi teraju da ga nosimo, što je potpuno netačno“.
Ljudi ih upoređuju sa ženama u Avganistanu ili Iranu. Iasmina kaže da se Francuska ponaša licemerno, ponašajući se kao diktature koje kritikuje.
„Ne dozvoliti ženama da nose ono što žele je isto tako represivno kao i prisiljavanje žena da nose veo,“ kaže ona. „To su dve strane istog novčića: tlačitelji koji žele da nametnu ženama ograničenja odeće.“
Piolle, gradonačelnik, se slaže. Ludo je kada počnete tako detaljno da regulišete odeću ljudi“, kaže on.
Vredi napomenuti da izgleda da niko ne trepće okom dopuštajući kupačima u toplesu na bazenima.
Piolle kaže da je zapanjen apsurdom svega toga. „Imamo klimatsku vanrednu situaciju i rat u Ukrajini, a zemlja se fokusira na pet ili 10 žena koje žele da nose drugačiji kupaći kostim na bazenu“, kaže on.
Žene iz Alijanse Citojen kažu da su dobile 2.600 potpisa na svojoj peticiji da se dozvoli burkini kada je samo 50 bilo potrebno da dobije sastanak sa gradskim zvaničnicima. Iasmina kaže da su ponosni i da se osećaju moćno, čak i ako je njihova mera trenutno blokirana.
„Imamo ovo pitanje na dnevnom redu gradskog veća i podržava nas gradonačelnik“, kaže Iasmina. „Sada nas ozbiljno shvataju feminističke organizacije koje našu borbu u početku nisu smatrale feminističkom. Ovo su pobede za nas i za Grenobl.“
Aktivisti su inspirisani američkim pokretom za građanska prava
U kancelarijama grupe postoji veliki poster sa istorijom građanske neposlušnosti širom sveta. Ben Azib kaže da je grupa bila veoma inspirisana američkim pokretom za građanska prava iz 1960-ih – sedećim protestima za ručak i drugim nenasilnim aktima građanske neposlušnosti od strane pojedinaca poput Roze Parks, koja je odbila da ustupi svoje sedište u autobusu belom čoveku.
„Interesantno je videti kako jedna sama žena — Rosa Parks — može promeniti sve. Znate priču o crnkinjama, narativ o segregaciji, itd. Bilo je to veoma inspirativno za nas“, kaže on.
Ben Azib kaže da su gledali video zapise i proučavali Sud za ljudska prava.
„Moramo da prođemo do kraja“, kaže on, „jer smo potrošili previše vremena i energije, a takođe imamo toliko ljudi koji računaju na nas da ćemo nastaviti borbu.“
