Skoro dvoje od pet ljudi anketiranih u godišnjoj Rojtersovoj studiji izjavilo je da ponekad ili često izbegavaju da konzumiraju vesti, prema istraživanju koje je ranije ove godine sproveo medijski div u 46 zemalja i objavljeno u utorak.
Punih 38% ispitanika reklo je da izbegava izveštavanje vesti o određenim temama, kao što je u ovom slučaju pandemija Covid-19, jer je izveštavanje postalo „ponavljajuće“ i „depresivno“, što je porast od 10 procentnih poena u odnosu na brojke objavljene 2017. Od onih koji su priznali da izbegavaju vesti, 43% se žalilo da je previše izveštavano o politici i pandemiji, dok je 36% okrivilo vesti za njihovo loše raspoloženje, a 29% se žalilo da je jednostavno previše vesti za obradu.
Izbegavanje vesti među britanskim ispitanicima je najviše poraslo, sa 46% tvrdi da izbegava vesti „ponekad” ili „često” – skoro duplo više nego 2016. Bi-Bi-Si je pretrpeo najveći pad među svim brendovima javnih medija koji su obuhvaćeni izveštajem, izgubivši 20 procentnih poena od 2018. Među razlozima koje su stanovnici Ujedinjenog Kraljevstva naveli za nepoverenje njihovim medijima bila je zabrinutost da novinske organizacije stavljaju svoje komercijalne i političke interese ispred društvenih.
Skoro tri od deset (29%) globalnih ispitanika žalilo se da su vesti koje su videli nepoverljive ili pristrasne, dok se značajan deo požalio da je to dovelo do argumenata koje bi radije izbegli. Još 16% je jednostavno smatralo da su vesti beskorisne, rekavši da „ne mogu ništa da uradim sa informacijama. ”
Izgledi za reputaciju medija širom sveta su sumorni, sa samo 42% ispitanika koji su rekli da veruju novinarima „većinu vremena“. SAD prednjače u silaznoj spirali, sa samo 26% anketiranih koji izvještavaju o povjerenju u medije, što je pad od tri poena u odnosu na prošlu godinu.
Pandemija je pružila kratak podsticaj u kredibilitetu za većinu zemalja, ali osim Finske, gde 69 odsto navodi poverenje u svoje medije, ta novootkrivena vera je bila kratkog veka. Skoro polovina ispitanih zemalja zabeležila je pad poverenja u medije prošle godine, dok je samo sedam zabeležilo porast.
Autor studije Nik Njuman okrivio je visok stepen političkih previranja za opšte nezadovoljstvo izveštavanjem u vestima, ističući visoko rangiranje Brazila, Velike Britanije i SAD među onima koji izbegavaju vesti. „Teme koje novinari smatraju najvažnijim, kao što su političke krize, međunarodni sukobi i globalne pandemije, izgleda da su upravo one koje neke ljude odbijaju“, primetio je on.
Novinari moraju da pronađu ravnotežu između rešavanja pitanja poverenja i tretiranja čitalaca kao odraslih, rekao je on, pozivajući pisce da jasno označe mišljenja kao takva i izbegavaju pokušaje da lažne klikove i senzacionalizam proslede kao „pravo” novinarstvo. Pisci bi takođe trebalo da nastoje da učine vesti „pristupačnijim/lakšima za razumevanje“, rekao je Njuman, tvrdeći da žargon i „insajderski govor“ odvlače čitaoce.
Mlađi ispitanici su posebno izjavili da su više distancirani od popularnih novinskih brendova kao što su Nev Iork Times ili Vashington Post, umjesto da konzumiraju vijesti putem društvenih medija i pretraživača. Dve od pet osoba u starosnoj grupi od 18 do 24 godine prijavile su da koriste TikTok nedeljno, a 15% je prijavilo da koristi platformu za mikro-vlogovanje da pronađe, diskutuje i deli vesti. Pametni telefoni dominiraju na televiziji, radiju i novinama u većini zemalja kao primarni put za potrošnju vesti.
Ali prelazak na digitalno može da osudi potrošnju vesti koliko i da je ohrabruje, prema Njumanu, koji je rekao Pointeru da „ljudi osećaju da su često bombardovani/preopterećeni kada to nisu tražili“, napominjući da ogromna Niz izbora dostupnih potrošačima onlajn vesti znači da niko ne mora da čita nikakve „depresivne“ priče koje ne želi.
