Zemlje članice Svetske trgovinske organizacije postigle su u petak ograničen sporazum o ublažavanju zaštite intelektualne svojine na vakcine protiv koronavirusa, sa ciljem da povećaju snabdevanje siromašnijim zemljama.
Ova mera bi olakšala proizvođačima u zemljama u razvoju da zaobiđu patente na vakcine i izvezu ih za prodaju u drugim zemljama sa nižim prihodima.
Ali sporazum, koji je rezultat ambicioznog odricanja od patenta predloženog pre skoro dve godine, stiže prekasno i previše je skromnog po obimu da bi značajno uticao na globalnu ponudu vakcina, kažu stručnjaci.
„Ovo nas zapravo ne pomera dalje od statusa kvo na bilo koji značajan način“, rekao je Mihir Mankad, istraživač koji savetuje Lekare bez granica u Sjedinjenim Državama o globalnom zdravstvenom zagovaranju i pitanjima politike.
Ključno ograničenje je tajming. Proizvodnja vakcina protiv Covid-19 od strane velikih farmaceutskih kompanija koje su ih izmislile sada daleko nadmašuje potražnju. Primarne prepreke koje suzbijaju stope vakcinacije u zemljama sa nižim prihodima su izazovi sa distribucijom i dobijanjem vakcina, a ne sa samom snabdevanjem.
Sporazum se ne odnosi na testove i tretmane na koronavirus, za koje su stručnjaci rekli da su bili hitniji prioriteti u ovom trenutku pandemije, i da bi njihova globalna ponuda mogla značajno da se poveća opuštanjem zaštite intelektualne svojine.
U oktobru 2020. godine, kada su bogate zemlje blokirale narudžbine za vakcine protiv Covid-a koje će uskoro postati dostupne, Indija i Južna Afrika su izradile ambiciozno odricanje od prava intelektualne svojine u skladu sa sporazumom V.T.O.-a o pravima intelektualne svojine u vezi sa trgovinom, poznatim kao TRIPS.
Pre godinu dana, s obzirom da se siromašnije zemlje i dalje suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom vakcina, Bajdenova administracija je podržala predlog. Ovaj potez predstavlja značajan odmak od decenija koje su predvodile SAD protiv ublažavanja pravila o intelektualnoj svojini na lekove.
Ketrin Taj, trgovinska predstavnica Sjedinjenih Država, najavila je dogovor od petka kao „konkretan i smislen ishod za dobijanje sigurnijih i efikasnijih vakcina za one kojima je to najpotrebnije“.
Međutim, stručnjaci kažu da je predlog značajno oslabljen tokom višemesečnih pregovora. Rekli su da ne očekuju da će konačni sporazum podstaći proizvođače u zemljama u razvoju da počnu da proizvode vakcine protiv Covid-a, delom zato što se ne bavi poslovnim tajnama i proizvodnim znanjem koje bi mnogim proizvođačima bilo potrebno.
Industrija lekova, koja tvrdi da je snažna zaštita intelektualne svojine ključna za inovacije, žestoko se protivila naporima pod V.T.O. tokom čitavih pregovora.
Glavna lobistička grupa u industriji, Pharmaceutical Research and Manufacturers of America, oštro je kritikovala sporazum od petka. Stephen J. Ubl, šef grupe, nazvao je to jednim u nizu „političkih vratolomija“ i rekao da „neće pomoći u zaštiti ljudi od virusa“. Napomenuo je da je industrija već proizvela više od 13 milijardi doza Covid vakcine.
Džejms Lav, koji vodi Knovledge Ecologi International, neprofitnu organizaciju fokusiranu na intelektualnu svojinu u medicini, rekao je da sporazum od petka nije daleko od odricanja od patenta, kao što je predlog pred V.T.O. je prvobitno zamišljeno.
„Nekim ljudima može izgledati kao da je to neka magična nova fleksibilnost“, rekao je on. Ali sporazum je ograničen na „uuzimanje najnespretnijeg načina izvoza i da ga učini manje nezgodnim“, rekao je on.
Sporazum od petka pojašnjava i proširuje postojeće mehanizme koji omogućavaju obavezno licenciranje, u kojem vlade prevazilaze ograničenja intelektualne svojine kako bi dozvolile proizvodnju lekova, obično u hitnim situacijama. Ali obavezno licenciranje u prošlosti nije bilo lako.
„To je samo politički veoma, zaista teško, a zemlje koje to pokušavaju da urade suočene su sa velikim pritiskom“, rekla je Melisa Barber, istraživačica koja proučava pristup lekovima na Harvardu T.H. Chan škola javnog zdravlja. „Možda će ovo olakšati, ali mislim da se ta dinamika snage neće promeniti.
