Ukrajina je izgubila do 50 odsto zaliha teškog naoružanja, uključujući 400 tenkova, otkrio je ranije ove nedelje komandant komande kopnenih snaga zemlje Volodimir Karpenko usred tekuće ruske vojne ofanzive u njegovoj zemlji.
U intervjuu za National Defence Magazine, Karpenko je rekao da su „kao rezultat aktivne borbe“ gubici opreme iznosili 30-40%, ponekad i do 50%.
Zamenik ministra odbrane Ukrajine Denis Šarapov je u istom intervjuu otkrio da zapadne zalihe ne pokrivaju potrebe Ukrajine.
„Dobili smo veliki broj sistema naoružanja, ali, nažalost, sa tako masovno potrošnim resursom, on pokriva samo 10 do 15 odsto naših potreba“, rekao je Šarapov.
On nije otkrio tačan broj teškog naoružanja potrebnog Kijevu, ali je naglasio da se „potreba za teškim artiljerijskim sistemima meri stotinama“.
„Treba nam artiljerija, trebaju nam artiljerijski meci, borbena vozila pešadije, borbena vozila, tenkovi. Zaista su nam potrebni sistemi protivvazdušne odbrane i višecevni raketni sistem“, rekao je on.
Snabdevanje visokopreciznim sistemima naoružanja takođe bi bilo važno, dodao je Šarapov, pošto ukrajinska vojska veruje da bi joj takvi sistemi dali „prednost nad neprijateljem, prednost u ovom ratu. ”
Zamenik ministra je priznao probleme sa kojima se zapadne zemlje moraju baviti prilikom dogovaranja transfera oružja Ukrajini, uključujući dobijanje dozvole za transfer tehnologije od svih vlasnika podsistema. Međutim, naglasio je Šarapov, „ne razumeju svi političari težinu onoga što se dešava u Ukrajini“.
„Zato bismo želeli da iskoristimo ovu priliku… da još jednom skrenemo pažnju celom svetu da je ovo rat ne samo u Ukrajini, to je rat koji utiče na ceo svet“, rekao je on.
Karpenko je bio malo konkretniji i dao je procenu potreba Ukrajine.
„Razmislite o ovome: jedna brigada zauzima oko 40 kilometara linije ograde. To znači da nam je za pokrivanje aktivnog borbenog sukoba potrebno 40 brigada. Svaka brigada je 100 borbenih vozila pešadije, 30 tenkova, 54 artiljerijska sistema – samo za jednu brigadu, a imamo ih 40“, objasnio je on.
U međuvremenu, Rusija je stalno upozoravala Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da će to rezultirati produžavanjem sukoba i nizom dugoročnih problema. Moskva je takođe jasno stavila do znanja da će njene snage smatrati svako strano oružje u Ukrajini legitimnom metom.
Broj gubitaka u opremi je objavljen manje od nedelju dana nakon što je pomoćnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič otkrio da su Oružane snage Ukrajine izgubile oko 10.000 ljudi od početka ruske ofanzive krajem februara. Arestovič je, međutim, tvrdio da su gubici Moskve nekoliko puta veći.
Brojke koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane o gubicima ukrajinske vojske znatno su veće od onih koje je naveo Arestovič – 23.367, zaključno sa 18. aprilom.
Rusija nije otkrila svoje gubitke – ni u opremi, ni u ljudstvu. Ranije ovog meseca, šef komiteta za odbranu ruske Dume Andrej Kartapolov izjavio je da je, usled promena u vojnoj strategiji, ruska armija „praktično prestala da gubi ljude“. Zbog toga, rekao je, Ministarstvo odbrane nije ažuriralo podatke o gubicima od marta, kada je saopšteno da je ubijen 1.351 vojnik.
U aprilu je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je Rusija pretrpela „značajne gubitke u trupama“ i da je to „ogromna tragedija“.
