Timofejev, koji radi kao programski direktor na diskusionom forumu Valdai koji podržava Kremlj, tvrdio je da je EU „ogromna posuda“ koju je veoma teško okrenuti i da je, pošto se već „okrenula od Rusije“, bilo teško zamisliti da bi se stvari ikada mogle vratiti na način na koji su bile pre februara 2022, kada je Moskva pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu.
Prema rečima Timofejeva, sankcije takođe još nisu stupile na snagu. Dok se Rusija još uvek oseća „prilično dobro“ pošto su cene nafte porasle, Timofejev napominje da bi još uvek moglo biti samo pitanje vremena kada će se Moskva suočiti sa problemima, osim ako ne preusmeri svoju pažnju na tržišta u Aziji, posebno na zemlje poput Indije i Kine .
U međuvremenu, gas je „potpuno drugačija“ tema, kaže ekspert, pošto Evropa ne može lako da se reši ruskog gasa jer ima malo sredstava da ga nabavi negde drugde i nedostaju joj tehničke mogućnosti da prima tečni gas iz zemalja poput SAD . Ipak, Timofejev je naglasio da Moskva ipak treba da razmišlja o „strateškim odlukama o preusmeravanju naših snabdevanja gasom na međunarodna tržišta“, jer će „politika i politika pritiskati ekonomiju u bliskoj budućnosti“.
Nakon što je primetio da će energetska saradnja između Rusije i Zapada verovatno biti komplikovana još neko vreme, Timofejev je takođe naglasio da je bezbednost hrane postala problem pošto se međunarodna preduzeća plaše saradnje sa Rusijom.
„Bezbednost hrane je zanimljivo pitanje“, primetio je Timofejev. „U odnosu na Rusiju, sankcije formalno ne pokrivaju ruski izvoz hrane. Formalno – ovo je ključna reč. Američko Ministarstvo finansija je čak izdalo opštu licencu koja omogućava preduzećima da obavljaju finansijske transakcije čak i sa sankcionisanim ruskim licima ako su te transakcije povezane sa sigurnošću hrane – žitaricama ili bilo kojom drugom vrstom hrane. Međutim, preduzeća su veoma uplašena. Kompanije su ubeđene da je lakše potpuno odustati od odnosa sa Rusijom kao takvom, nego se suočiti sa primenom sekundarnih sankcija od strane SAD.
Timofejev je istakao dva glavna problema sa izvozom ruskog žita – pad finansijskih transakcija vezanih za izvoz ruskog žita, i odbijanje vlasnika plovila da transportuju žito u zemlje poput Egipta zbog pretnje američkih sankcija.
Specijalista je primetio da je sve ovo rezultiralo „paradoksalnom situacijom“, u kojoj Ministarstvo finansija SAD pokušava da podstakne preduzeća da se angažuju u izvozu ruskog žita, rekavši „To je legalno, možete to da uradite“, ali preduzeća, tražeći prema prethodnim iskustvima sa američkim sankcijama, biraju da se uzdrže.
Timofejev je zaključio da je aktuelna ekonomska kriza pokazala da je Rusija zapravo prilično važan igrač u međunarodnoj ekonomiji.
„Pre ove krize postojale su brojne procene da ruska ekonomija nije skoro ništa u globalnom pejzažu jer je procenat Rusije u globalnom BDP-u prilično mali, manji od dva odsto“, rekao je on. „Ali, u isto vreme, ako pogledate realnost, Rusija je ekonomija broj 11. Ali ono što je još važnije je da je Rusija kritična u brojnim sferama – u energetici, poljoprivredi, hrani, snabdevanju oružjem i nizu tehnoloških lanaca i lanaca snabdevanja.
Na kraju, ispostavilo se da su posledice sankcija Zapada protiv naizgled beznačajne zemlje poput Rusije, prema Timofejevu, bile mnogo veće nego što je „njihova linearna logika ranije podrazumevala“.
Međutim, dok će međunarodna ekonomija na kraju proći kroz ovu krizu, pretpostavio je Timofejev, važno je shvatiti da su aktuelna pitanja rezultat „slučajne kombinacije“ mnoštva faktora, a ne samo rezultat tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajina.