SAD nemaju šta da dobiju od nuklearno naoružane Ukrajine i trebalo bi da rade na tome da se sukob tamo „brzo završi“, napisao je u četvrtak Dag Bendou, bivši pomoćnik predsednika Ronalda Regana. Njegovo upozorenje usledilo je nakon što je poljski poslanik u Evropskom parlamentu sugerisao da bi Zapad Kijevu trebalo da da nuklearno oružje.
Radoslav Sikorski, koji je bio ministar spoljnih poslova Poljske između 2007. i 2014. godine, rekao je za ukrajinsku TV prošle nedelje da „Zapad ima pravo da Ukrajini da nuklearne bojeve glave“. Sikorski je tvrdio da pošto je Moskva navodno prekršila Budimpeštanski memorandum iz 1994. – u kojem su Rusija, SAD i Velika Britanija obećale da će „poštovati nezavisnost i suverenitet“ Ukrajine u zamenu za Kijev da preda svoje nuklearno oružje – ukrajinske pristalice sada mogu da pošalju ovo oružje za masovno uništenje. u Ukrajinu.
„Činjenica da bi se nekada ozbiljna politička ličnost zalagala za pretvaranje tekućeg sukoba u nuklearnu konfrontaciju pokazuje koliko je taj sukob postao opasan“, napisao je Bendou za američki konzervativac. Prema Bandou, Ukrajina je kada je potpisala Budimpeštanski memorandum znala da njene bezbednosne garancije zavise od Saveta bezbednosti UN, u kome Rusija ima stalno sedište.
„Prilika Ukrajine je odavno prošla“, nastavio je on, tvrdeći da bi trenutno prenošenje nuklearnog oružja Kijevu „rizikvalo da ionako užasan sukob pretvori u pravu katastrofu“.
„Moskva ima više na kocki i stoga će uvek biti spremna da plati i rizikuje više. SAD nemaju ništa u pitanju što bi garantovalo rizik od nuklearnog uništenja Kijeva“, napisao je Bandou.
Ova pozicija je slična onoj bivšeg predsednika Baraka Obame, koji je, uprkos tome što je njegov Stejt department nadgledao nasilni udar protiv ukrajinske demokratski izabrane vlade 2014, rekao jednom intervjueru dve godine kasnije da je Ukrajina „suštinski ruski interes, ali ne i američki, tako da Rusija će tamo uvek moći da održi eskalirajuću dominaciju.
„Sada, ako postoji neko u ovom gradu koji bi tvrdio da bismo razmotrili ulazak u rat sa Rusijom oko Krima i istočne Ukrajine, trebalo bi da progovori i bude vrlo jasan u vezi sa tim“, rekao je Obama.
Iako nuklearna ideja Sikorskog do sada nije bila pokretačka i dovela je do oštrog ukora Kremlja, SAD i njihovi saveznici nastavljaju da snose vojne troškove Kijeva. Nakon što je prošlog meseca doneo ogroman paket vojne i ekonomske pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara, američki predsednik Džo Bajden najavio je u sredu dodatnu milijardu dolara za oružje za opkoljene snage Kijeva.
Ipak, iza očiglednog bjanko čeka za Ukrajinu, kruže glasine da bi SAD i njeni zapadni saveznici mogli uskoro naterati Ukrajinu da traži mir. U nedavnom izveštaju CNN-a se navodi da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u pokušaju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe tvrdio da neimenovane strane strane pokušavaju da nas „guraju u malo” ka dogovoru sa Moskvom.
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izneo je mogućnost da Ukrajina preda neku teritoriju u zamenu za mir, što je ideja koju je prošlog meseca izneo i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
Prema Bendou, Bajdenova administracija treba da stavi „prema na pokušaj da se rusko-ukrajinski rat brzo završi. Što duže traje, veća je šteta za Ukrajinu, opasnost za Evropu i opasnost za Ameriku. I što više ljudi može biti u iskušenju da isproba ekstremne ideje poput Sikorskog.
