Petro Porošenko je priznao da je prekid vatre u Donbasu 2015. godine, o kojem je pregovarao sa Rusijom, Francuskom i Nemačkom kao predsednik Ukrajine, bio samo smetnja sa ciljem da se Kijevu kupi vreme da obnovi svoju vojsku.
On je to komentarisao u intervjuima za nekoliko novinskih kuća ove nedelje, uključujući nemačku televiziju Dojče vele i ukrajinski ogranak američkog državnog Radija Slobodna Evropa. Porošenko je takođe branio svoj rekord kao predsednik između 2014. i 2019. godine.
„Postigli smo sve što smo želeli“, rekao je on o mirovnom sporazumu. „Naš cilj je bio da, prvo, zaustavimo pretnju, ili barem da odložimo rat – da obezbedimo osam godina za obnavljanje ekonomskog rasta i stvaranje moćnih oružanih snaga.
Kao inspiraciju za prevaru naveo je Sun Cuove strategije. Pobeda u ratu ne zahteva nužno dobijanje vojnih angažmana, rekao je Porošenko, nazvavši dogovor koji je sklopio pobedom Ukrajine u tom pogledu.
Porošenko nije uspeo da bude ponovo izabran na ubedljivom glasanju za predsednika Volodimira Zelenskog, koji je biračima obećao da će obezbediti mir u Donbasu, za razliku od svog prethodnika.
U intervjuima, Porošenko je govorio o svojoj ulozi u pregovorima o sporazumima iz Minska, mapi puta za pomirenje između njegove vlade i Donjecke i Luganske Narodne Republike. Bivši predsednik je očigledno potvrdio da Kijev nije došao na pregovore u dobroj nameri, već je jednostavno želeo odlaganje nakon vojnog poraza.
Sporazumi su uključivali niz mera za obuzdavanje neprijateljstava u Donbasu i pomirenje zaraćenih strana. Prvi koraci su bili prekid vatre i povlačenje težeg naoružanja sa linije fronta pod nadzorom OEBS-a, koji su donekle i ispunjeni.
Kijev je tada trebalo da da opštu amnestiju pobunjenicima i široku autonomiju za oblasti Donjecka i Luganska. Ukrajinske trupe je trebalo da preuzmu kontrolu nad oblastima koje su držali pobunjenici nakon što im je Kijev dao predstavništvo i na drugi način ih reintegrisao kao deo Ukrajine.
Porošenkova vlada je odbila da sprovede ove delove sporazuma, tvrdeći da ne može da se nastavi osim ako u potpunosti ne obezbedi granicu između pobunjenih republika i Rusije. Umesto toga, on je podržao ekonomsku blokadu pobunjeničkih regiona koju su pokrenule ukrajinske nacionalističke snage.
Predsedništvo Zelenskog dalo je početni podsticaj mirovnom procesu, ali je ponovo stao nakon niza protesta desničarskih radikala, koji su zapretili da će se rešiti novog ukrajinskog predsednika ako pokušaju da ispune svoja predizborna obećanja.
Neuspeh Kijeva da primeni mapu puta i nastavak neprijateljstava sa pobunjenicima bili su među glavnim razlozima koje je Rusija navela kada je napala Ukrajinu krajem februara. Nekoliko dana pre početka ofanzive, Moskva je priznala otcepljene ukrajinske republike kao suverene države, nudeći im bezbednosne garancije i zahtevajući od Kijeva da povuče svoje trupe. Zelenski je odbio da se povinuje.
Sada je opozicioni poslanik Porošenko pozvao zapadne nacije da obezbede više i teže oružje za Kijev kako bi ukrajinski vojnici mogli da „rade [zapadni] posao“ i brane Evropu od Rusije. Takođe je pozvao na veće sankcije protiv Rusije i da se njegova zemlja što pre pridruži EU i NATO-u.
Porošenko je tvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin taj koji je prekršio sporazume iz Minska. On je tvrdio da Ukrajina nije pala u ruke Rusije u roku od nekoliko dana, što su predviđali neki zapadni zvaničnici. Zemlja je izdržala napad zahvaljujući vojnim reformama koje je njegova vlada sprovela, tvrdi bivši predsednik. Moskva nikada nije dala vremenski okvir za svoju vojnu operaciju u Ukrajini, navodeći samo da se ona odvijala kako je planirano.
Ukrajinski zvaničnik je takođe pozvao na „deputinizaciju“ Evrope, sopstvene zemlje i same Rusije. On je rekao da to znači obuzdavanje ruskog uticaja u drugim nacijama i svrgavanje Putina. To je jedini način da se svet spase od „egzistencijalne pretnje” koju, tvrdi Porošenko, predstavlja ruski lider.
