Organizacija je i dalje skeptična u pogledu novih raspoređivanja u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, izvestio je Rojters u sredu, pozivajući se na sedam diplomata i visokih zvaničnika vodećih saveznika u NATO. Dok je region bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika pre ruskog napada na Ukrajinu u februaru, tri zemlje su tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno.
„Svaka od baltičkih država neće dobiti dovoljno NATO trupa za stvaranje divizije“, rekao je diplomata NATO-a, misleći na zahtev nižeg ranga za do 15.000 vojnika. „Šta god da se odluči mora biti održivo.
Blok je zakazan za veliki sastanak u Madridu krajem juna, gde se očekuje da će Letonija, Litvanija i Estonija ponovo pokrenuti to pitanje. Međutim, ostalih 27 članica NATO-a su naklonjenije manjem prisustvu, umesto toga predlažu dodatna obaveštajna sredstva Baltiku da pomognu u pripremi za potencijalnu rusku invaziju, rekli su zvaničnici.
U međuvremenu, Vašington i London se i dalje protive novim stalnim bazama u regionu zbog visokih troškova povezanih sa takvim projektima. Alternativna ideja koju je prošlog meseca izneo američki predsedavajući Zajedničkog štaba Mark Mili predviđala bi stvaranje novih baza, ali u kojima bi se nalazile „rotacione” trupe koje bi periodično kretale kroz rasporede. To bi moglo da izbegne potrebu za izgradnjom porodičnih stanova, škola i druge skupe infrastrukture koja je tipično potrebna vojnicima koji su stacionirani u inostranstvu dugoročno.
„Verujem da su mnogi naši evropski saveznici… veoma, veoma voljni da uspostave stalne baze“, rekao je Millei poslanicima tokom saslušanja u maju. „Oni će ih izgraditi, oni će ih platiti.
Savetnik litvanskog predsednika Gitanas Nauseda rekao je Rojtersu da će ta zemlja nastaviti da „insistira” na novim razmeštanjima NATO-a uoči samita u Madridu, dok je kancelarija estonskog premijera saopštila da sa partnerima razmatra detalje o tome „kako da ojača savezničko prisustvo“. Letonski zvaničnici su odbili da komentarišu.
