Dok Vašington podstiče sukob u Ukrajini, Peking promoviše mir, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova
Peking, za razliku od Sjedinjenih Država, traži mir u Ukrajini, a na ljudima je da odluče ko je na „pravoj strani istorije“, rekao je u četvrtak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin, odgovarajući na kritike Vašingtona o stavu Kine. o sukobu.
Kina je žestoko kritikovana od strane SAD zbog njenog odbijanja da osudi rusku ofanzivu u Ukrajini, kao i zbog njene saradnje sa Moskvom. U sredu je portparol američkog Stejt departmenta optužio Peking da „i dalje stoji uz Rusiju… ponavljajući njenu propagandu… poričući ruske zločine u Ukrajini“ pre nego što je rekao da će se „narodi na strani Vladimira Putina neizbežno naći na pogrešnoj strani istorije“.
„Po pitanju Ukrajine, Kina je uvek nezavisno procenjivala situaciju na osnovu istorijskog konteksta i osnova pitanja. Uvek smo na strani mira i pravde“, rekao je Vang Venbin.
Zatim je uporedio kinesku spoljnu politiku sa politikom SAD, a njegovi rezultati nisu išli u prilog Vašingtonu. On je rekao da, dok SAD guraju širenje NATO-a na istok i vraćaju sukob „nazad u Evropu“, Kina je posvećena dijalogu i saradnji.
„Dok su SAD tražile borbu „do poslednjeg Ukrajinca“ i podstakle sukob, Kina je aktivno promovisala mirovne pregovore i pozvala svet da omogući nastavak pregovora, a ne borbi između Rusije i Ukrajine“, rekao je on.
Dok SAD žure sa sankcijama i pritiscima, Peking se odlučno protivio pokušajima politizacije svetske ekonomije, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova, jer „ono što je postignuto kroz međunarodnu ekonomsku saradnju tokom decenija ne može se tek tako izbrisati“.
„Ljudi će sami doći do zaključka ko je na pravoj strani. SAD stalno tvrde da su na pravoj strani istorije, ali da li su potpuno samouverene kada to govore? Možda SAD samo zvižde u mraku“, zaključio je on.
U međuvremenu, izjave portparola Stejt departmenta bile su, zauzvrat, reakcija na izjavu kineskog predsednika Si Đinpinga. Si je u sredu ponovio da je Kina „spremna da sarađuje sa Rusijom kako bi nastavila da podržava jedni druge u svojim ključnim interesima koji se tiču suvereniteta i bezbednosti“.
Od kraja februara, kada je Moskva započela svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu, Rusija je postala zemlja sa najviše sankcija na svetu. SAD, EU, Velika Britanija i mnoge druge zemlje nametnule su teška ograničenja različitim sektorima ruske ekonomije. Tokom poslednja tri meseca, Vašington je pokušavao da ubedi Kinu, Indiju i neke druge zemlje da slede SAD u „kaznjavanju“ Rusije – čini se bezuspešno.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
