Dok su visoki zvaničnici Bele kuće tvrdili da sukob u Ukrajini mora da ima diplomatsko rešenje, mediji bliski američkoj obaveštajnoj službi izvestili su u četvrtak o sve većoj zabrinutosti zbog tvrdolinijaške pozicije Kijeva usred pogoršanja situacije na bojnom polju. U međuvremenu, ukrajinski ministar odbrane obećao je da će se boriti do potpune pobede.
SAD će nastaviti da pomažu Ukrajini „u najvećoj mogućoj meri“, rekao je u četvrtak savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, „prvo na bojnom polju, a zatim, na kraju za pregovaračkim stolom. Mislimo da se ovo mora završiti diplomatijom.”
Salivan je govorio u Centru za novu američku bezbednost (CNAS), istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, bliskom Demokratskoj stranci. U CNAS-u je šef politike Pentagona Kolin Kal ranije ove nedelje otkrio da će SAD poslati Ukrajini vođene projektile za raketne bacače HIMARS.
Dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije ove nedelje sugerisao da bi Ukrajina možda morala da se odrekne neke teritorije radi mira, Saliven je rekao da je takva odluka u potpunosti na Kijevu.
„Nećemo ih pritiskati da naprave teritorijalne ustupke. Mislimo da je to iskreno pogrešno“, rekao je on za CNAS.
Salivanovi komentari usledili su nakon izveštaja NBC Nevs-a da su neki američki i evropski zvaničnici „sve više zabrinuti da je putanja rata u Ukrajini neodrživa“ i da „tiho razgovaraju“ tražeći od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da „ublaži svoju tvrdolinijsku javnu poziciju“. da nijedna teritorija nikada neće biti ustupljena Rusiji.
List je citirao sedam sadašnjih i bivših američkih i evropskih zvaničnika. Koautor priče je Ken Dilanijan, poznat po vezama sa CIA. Jedan anonimni američki zvaničnik rekao je da Vašington ne vrši pritisak na Kijev da napravi ustupke, „kao što su neki Evropljani“, već „planira dug rat“.
NBC je takođe tvrdio da američki predsednik Džo Bajden „nije bio srećan“ kada su državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin razgovarali o „pobedi“ u ratu krajem aprila, nakon posete Kijevu, ali je navodno bio ubeđen kada su mu rekli da su njihove primedbe pogrešno protumačeno od strane medija.
„Oni veruju da možemo da pobedimo; verujemo da oni – mi možemo da pobedimo – oni mogu da pobede ako imaju pravu opremu, pravu podršku“, rekao je tada Ostin, dodajući da SAD žele da „vide oslabljenu Rusiju“.
Iako je Bajden navodno rekao i Ostinu i Blinkenu da „smanje ton“, nema naznaka da je šef Pentagona to učinio. U sredu, predsedavajući „kontakt grupom“ za naoružavanje Ukrajine u Briselu, Ostin je obećao da će „ojačati ukrajinske oružane snage da im pomogne da odbiju rusku agresiju sada [i] u budućnosti“.
Ukrajinci su dobili više oružja nego što su tražili, prema generalu Marku Miliju, predsedavajućem Združenog načelnika SAD. Kijev je tražio deset bataljona artiljerije, a dobio je dvanaest. SAD i njihovi saveznici su Ukrajini takođe isporučili više od 97.000 protivtenkovskih sistema, „više nego što ima tenkova na svetu“, rekao je Mili.
„Tražili su 200 tenkova; dobili su 237 tenkova“, dodao je Millei. „Tražili su 100 borbenih vozila pešadije; dobili su preko 300. Isporučili smo, grubo govoreći, oko 1.600 sistema protivvazdušne odbrane i oko 60.000 metaka protivvazdušne odbrane.“
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov rekao je za CNN u četvrtak da će Kijev „osloboditi sve naše teritorije, sve, uključujući Krim“, koristeći oružje koje je isporučio NATO da bi prvo stabilizovao front, a zatim pokrenuo kontraofanzivu. Ukrajinski general-major Dmitrij Marčenko rekao je u sredu da želi da upotrebi oružje koje je isporučilo SAD za gađanje Kerčkog mosta, koji povezuje Krim sa kopnom Rusije.
Dok su Ostinov šef politike i Bajdenov bivši savetnik za bezbednost Kal tvrdili da borbe idu dobro za Kijev, visoki ukrajinski zvaničnici su priznali da su svaki dan gubili 1.000 ljudi, dok su ruske i savezničke snage nastavile da napreduju.
