Generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Ivela pozvala je vlade da ukinu ograničenja izvoza hrane kako bi se ublažila rastuća glad izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu.
Na početku prvog ministarskog sastanka tog tela u poslednjih pet godina, Okonjo-Ivela je rekla da se nada da će nacije pristati na deklaraciju o bezbednosti hrane koja će ograničiti upotrebu „stvari poput izvoznih ograničenja i zabrana” koje „mogu da pogoršaju problem”.
Zabrana izvoza od strane velikih proizvođača hrane podigla je cene za uvoznike tokom prehrambene krize 2008-2009, napomenula je ona, dodajući: „Naši članovi pokušavaju da razmisle kako bi pokušali da se uzdrže od preduzimanja ovakvih radnji. Ovo je veoma važan doprinos koji oni mogu da daju da cene prehrambenih proizvoda ne rastu.”
Najmanje 30 zemalja uvelo je takve kontrole, navodi MMF. Ukrajina je bila među najvećim svetskim izvoznicima pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja, ali većina useva je nasukana u skladištima nakon ruske blokade njenih luka.
UN vode razgovore u cilju obezbeđivanja bezbednog prolaza za teretne brodove koji prevoze žito.
Okonjo-Ivela je rekla da se takođe nada da će se zemlje složiti da ne bi trebalo da postoje ograničenja u prodaji Svetskom programu za hranu, odeljenju UN-a koje se bavi glađu i bezbednošću hrane.
VFP je ovog meseca saopštio da je 750.000 ljudi trenutno suočeno sa glađu, sa „najvećim brojem svih vremena“ od 49 miliona ljudi u 46 zemalja u opasnosti da podlegnu gladi ili uslovima sličnim gladi.
Pedeset šest ministara, uključujući one iz EU, Singapura i Ekvadora, sastalo se u Ženevi uoči otvaranja MC12 u ponedeljak, 12. ministarske konferencije u istoriji STO, i dogovorili izjavu podrške Ukrajini. Oni su se obavezali da će pomoći u izvozu.
MC12 je dva puta odlagan zbog Covid-19. Okonjo-Ivela je priznala da i dalje postoje razlike između 164 člana u pet oblasti o kojima se nadao da će se odlučiti na sastanku. STO radi na konsenzusu, tako da svaka zemlja može blokirati dogovor.
Ona je takođe pozvala zemlje da prihvate kompromise. „Ovo je pregovarački forum. To je postao forum diktata. Jedna strana kaže da želim ovo, a druga kaže da želim ono. Nema pregovora.”
Prema zvaničnicima Ženeve, razgovori o pet tema o kojima se sastanak nada da će postići dogovor su puni.
Indija, Južna Afrika i Indonezija tek treba da se dogovore da nastave sa moratorijumom na carine za digitalnu robu, koji ističe ovog meseca. Ako to ne urade, zemlje bi mogle da oporezuju prekogranične usluge kao što su filmovi, poruke na društvenim mrežama i bankarske transakcije.
Zemlje su takođe podeljene oko toga kako promeniti zaštitu intelektualne svojine STO kako bi se omogućilo siromašnijim zemljama da prave jeftine generičke verzije vakcina protiv Covida. Sve je veći konsenzus da se dozvoli vladama da izdaju obavezne dozvole za proizvodnju lekova u zemlji, uz određenu nadoknadu za nosioce prava.
Ministri još ne mogu da se dogovore ni oko parametara za buduće razgovore o smanjenju poljoprivrednih subvencija.
Pokušaj da se eliminišu najštetnije subvencije za ribolov izgleda bliže, ali neke zemlje u razvoju sa velikim flotama, poput Indije i Kine, žele određena izuzeća od kontrole.
Konačno, Okonjo-Ivela se nada da će ministri osnovati grupu za reformu STO. Nije posredovala u globalnom trgovinskom sporazumu od osnivanja 1995. godine i bori se sa komplikovanim oblastima kao što su prisilni rad i održivi razvoj.
Ona je rekla da ministri moraju da pronađu „političku volju“ da daju konkretne rezultate do kraja sastanka u sredu. „Da vidimo da li možemo da dobijemo jedan ili dva rezultata. Oprezno sam optimista da možemo.”
