Visoki američki zvaničnik obećao je „snažan odgovor“ ako Severna Koreja izvrši nuklearni test. Odgovor je usledio nakon najnovijeg lansiranja balističke rakete Pjongjanga tokom vikenda, uz slična demonstracija sile iz Vašingtona i Seula.
Obraćajući se novinarima nakon sastanka sa južnokorejskim kolegom, zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman rekla je da bi svaki nuklearni test prekršio rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i upozorila na masovnu međunarodnu reakciju.
„Bilo bi brzog i snažnog odgovora na takav test“, rekla je ona, dodajući „Ceo svet će odgovoriti na snažan i jasan način. Spremni smo.”
Iako Sherman nije precizirala kako bi ta odmazda mogla izgledati, njeni komentari su uslijedili samo dan nakon što je Pjongjang ispalio baraž balističkih projektila u okean, svoju osamnaestu probu oružja do sada 2022. Taj potez je podstakao američke i južnokorejske snage da sprovedu njihovo sopstveno lansiranje dan kasnije, a vojska Seula je rekla da je test pokazao njenu sposobnost da „brzo i tačno“ odgovori na napad Severne Koreje.
Japan je, takođe delujući zajedno sa Pentagonom, sproveo odvojeno raketno testiranje kao odgovor, rekavši da je pokazao „sposobnost brzog reagovanja“ dva saveznika.
Ranije u ponedeljak, portparol Stejt departmenta Ned Prajs izrazio je zabrinutost da bi Severna Koreja mogla da izvede sedmu probu nuklearne bombe negde „u narednim danima“, ponovivši prethodna upozorenja o potencijalnom suđenju.
„To je zabrinutost na koju smo upozoravali već neko vreme, uveravam vas da je to nepredviđena situacija koju smo planirali i da je to bila usaglašena tema razgovora sa saveznicima i partnerima“, rekao je on.
Poslednji poznati nuklearni test Pjongjanga izveden je 2017. godine, uoči samonametnutog moratorijuma koji je dogovoren tokom administracije Donalda Trampa. Zemlja je takođe stavila testove balističkih raketa na čekanje u sporazumu „zamrzavanje za zamrzavanje“ u kojem su bile kratka pauza američko-južnokorejskih vojnih vežbi, ali ih je nastavila nakon što su zajedničke vežbe ponovo počele.
Novoizabrani predsednik Južne Koreje Ioon Suk-ieol i njegov američki kolega Džo Bajden složili su se da pojačaju zajedničke vojne vežbe u poruci odvraćanja Severu, pri čemu je Bajden ponudio slanje dodatnih „strateških sredstava“ na Korejsko poluostrvo ako to zatraži Seul. , pored oko 30.000 američkih vojnika koji su tamo već bili stacionirani.
Dok je Ioonov prethodnik, Mun Džae-in, tražio mir sa Severom, a predsednik Tramp pokušavao da postigne dalekosežan sporazum sa Pjongjangom, nijedan lider nije uspeo da smiri neprijateljstva koja su dugo tinjala i odnosi su se efektivno vratili na status kvo od pre Trampa.
