Diplomatska prepirka nastala je u ponedeljak oko sednice Saveta bezbednosti UN koja se fokusirala na navodne ratne zločine, uključujući tvrdnje o seksualnom nasilju, od strane ruskih snaga u Ukrajini.
Odgovarajući predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, zamenik izaslanika Rusije u UN je rekao da EU, a ne Rusija, ne priznaje istinu o sukobu.
Ranije je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjurio sa sednice UN, dok je Šarl Mišel održao govor u kome je oštro kritikovao Moskvu. Zvaničnik EU je odgovorio oproštajnim udarcem: „Možete napustiti prostoriju. Možda je lakše ne slušati istinu, dragi ambasadore”.
Njegov nalog na Tviteru objavio je epizodu od šest sekundi, zajedno sa titlovima i tekstom primedbe.
Dmitrij Poljanski, Nebenzjin zamenik, tvitovao je repliku, rekavši da EU „očigledno ne treba [istina]“ s obzirom na njene „laži i nepotkrepljene tvrdnje“ o ruskim vojnicima.
„Bolno je videti tako niske profesionalne standarde i nedostatak manira ključnih funkcionera EU [sic]“, rekao je diplomata.
Poljanski je tvrdio da optužbama Mišela i drugih zapadnih zvaničnika tokom sednice UN nedostaju dokazi, a neki govornici čak „nisu uspeli da prilagode narativ nakon „razotkrivanja“ laži [bivšeg] ukrajinskog ombudsmana“ Ljudmile Denisove.
Denisova, koju je ukrajinski parlament otpustio prošle nedelje, bila je izvor mnogih optužbi za seksualno nasilje u koje su umešane ruske trupe. Tvrdila je da su ruski vojnici silovali devojke pred njihovim majkama, decu od dve godine i starije ljude.
Njena kancelarija nije pružila dokaze o navodnim zverstvima, pa čak ni detalje o navodnim incidentima, što onemogućava proveru tvrdnji. Ipak, njeni navodi su naveliko propraćeni u zapadnim medijima.
Ukrajinski poslanici koji kritikuju rad Denisove kažu da njena fiksacija na seksualne zločine narušava kredibilitet Ukrajine. Otkako je smenjena, nastavila je da iznosi optužbe na račun Rusije. Među njenim poslednjim tvrdnjama su da Moskva drži ukrajinske ratne zarobljenike iz Mariupolja u logoru smrti i da sprovodi masovne deportacije sa zarobljenih ukrajinskih teritorija kao deo politike genocida.
Rusija insistira na tome da njene trupe ne gađaju ukrajinske civile, opisujući suprotne tvrdnje kao propagandu. Tokom svog govora u ponedeljak u Savetu bezbednosti UN, Vasilij Nebenzja je ponovio taj stav i ukazao na Denisovu dokumentaciju kako bi ilustrovao antirusku pristrasnost Zapada.
„Ukrajinski ombudsman je sve ovo vreme lagao svet, što je šokiralo čak i vlasti u Kijevu. Pozivam one koji su uživali u detaljima optužbi protiv ruskih vojnika da naprave pauzu i razmisle da li treba da veruju informacijama – ili bolje rečeno dezinformacijama – koje širi Kijev. Denisova nije izolovan slučaj“, upozorio je on.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
