Nemačka podrška Ukrajini je izostala, iako Berlin planira da uloži 100 milijardi evra u sopstvenu vojsku, rekao je u utorak pomoćnik predsednika Vladimira Zelenskog. Tvrdio je da ne može čak ni da kaže da li je 5.000 šlemova koje je Berlin obećao u januaru zaista stiglo ili ne.
„Trudimo se da shvatimo šta smo [dobili iz Nemačke]“, rekao je Aleksej Arestovič, „Za sada još uvek želim da vidim tih 5.000 šlemova“.
On je priznao da je Berlin poslao neko oružje, uključujući bacače granata i protivtenkovske rakete, Ukrajini, ali je dodao da će morati da proveri u ministarstvu odbrane da dobije tačan spisak.
Berlin je ponudio da pošalje 5.000 šlemova Ukrajini u januaru, pre nego što je Rusija krenula u napad na tu zemlju. Nemačka vlada nije bila voljna da bude velikodušnija, za razliku od SAD i Velike Britanije, koje su prenosile velike pošiljke protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila u Kijev.
Berlin je saopštio da ima politiku ne eskalacije sukoba sa zalihama oružja i da sumnja u ranije tvrdnje Vašingtona da se Rusija sprema da pokrene veliku ofanzivu protiv svog suseda. Ponuda zaštitne opreme naišla je na prezir u Kijevu.
Pitanje nemačkog naoružanja i milijardi koje želi da potroši na svoju vojsku pojavilo se tokom intervjua dok je Arestovič detaljno izlagao o najnovijim obećanjima o oružju zapadnih zemalja.
„Da li je moguće da Nemci oživljavaju slavu nemačkog oružja? Da li je moguće da će Bundesver još jednom jahati preko neposečenih polja?“ rekao je ukrajinski zvaničnik. Suma investicije bila je „luđačka” i iznosila je otprilike dva godišnja vojna budžeta Rusije, istakao je on.
Obećanje kancelara Olafa Šolca da će nemačku vojsku učiniti najvećom konvencionalnom snagom u Evropi bilo je previše dobro da bi bilo istinito, rekao je Arstović. Vest zaslužuje daleko širu pokrivenost u medijima nego što dobija, tako da ne sme biti ono što se zaista dešava, rekao je on.
O Šolcu je rekao: „Obećao nam je mnogo, a ništa nije dao. Nemački narod ne veruje ni svom lideru, tvrdi on, sugerišući da Nemci treba da „srede“ svoje političare.
Ukrajina i Nemačka imaju napete diplomatske odnose zbog, kako Kijev smatra, nedovoljne podrške Berlina. Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrej Melnik redovno daje omalovažavajuće izjave o svojoj zemlji domaćinu i njenom rukovodstvu. On je neslavno nazvao nemačku kancelarku „uvređenom džigericom“ tokom jedne žestoke svađe.
Šolc je prošle nedelje rekao da će njegova zemlja isporučiti jedno od najnaprednijih nemačkih oružja, sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T SL, kako bi ojačala vojne kapacitete Kijeva. Nemačko ministarstvo odbrane saopštilo je da je toliko nov da ga sopstvena vojska nije imala i da će Kijev morati da ga dobije direktno od proizvođača.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
