Dojče banka je tiho premestila stotine visokokvalifikovanih programera softvera i njihovih porodica iz Rusije u Berlin tokom protekla tri meseca, dok se najveći nemački zajmodavac trudio da ograniči posledice rata u Ukrajini na svoje IT sposobnosti.
Pre invazije Rusije na njenog zapadnog suseda krajem februara, Dojče je zaposlio oko 1.500 IT stručnjaka u dva ključna centra za softversku tehnologiju u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Zaposleni, koji su činili četvrtinu internih kompjuterskih specijalista Deutsche investicione banke, uglavnom su bili zaduženi za razvoj i održavanje softvera za globalno trgovačko poslovanje i sistem korporativnog bankarstva.
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu krajem februara, a Zapad uveo sankcije, Dojče je svom osoblju u Rusiji ponudio izbor da prebace svoje poslove u Nemačku.
Otprilike polovina zaposlenih prihvatila je ponudu i većina je već povukla potez, rekle su za Fajnenšel tajms tri osobe sa direktnim saznanjima.
„Ovo nije bila evakuacija“, rekla je jedna uključena osoba, dodajući da je to „normalno preseljenje osoblja, ali očigledno u obimu i obimu koji je mnogo veći nego što bismo inače radili“.
Dojče je otvorio svoj tehnološki centar u Rusiji pre dve decenije i od tada se u velikoj meri oslanja na IT veštine zemlje. Najveći deo njegovog softvera za trgovanje radi na hardveru koji se nalazi u Nemačkoj i drugim zemljama EU, a prema Dojčeu nikakvi podaci nisu pohranjeni u Rusiji. Ali gubitak stručnosti osoblja u Moskvi i Sankt Peterburgu mogao bi da ima trenutne i ozbiljne posledice jer bi programi nadogradnje ključnih tehnologija bili odloženi.
Dojče do sada nije rekao šta će uraditi sa svojim preostalim IT operacijama u Rusiji. „Tamo nastavljamo da razmatramo naše opcije“, rekao je jedan viši menadžer. Banka je u martu saopštila da će ugasiti svoje bankarske aktivnosti u zemlji, koje su u poređenju sa drugim evropskim zajmodavcima već bile prilično ograničene.
Od marta, projektni tim Dojče banke od oko 50 ljudi iz različitih funkcija, uključujući ljudske resurse, pravna služba i IT odeljenje, radi na premeštanju osoblja sa sedištem u Rusiji, kao i njihovih supružnika i dece. Ukupno se oko 2.000 ljudi seli u Nemačku.
Dojče je bio oprezan da radi u okviru postojećih ruskih zakona, plašeći se potencijalne odmazde ruskih vlasti prema svom preostalom osoblju u zemlji. Svi zaposleni koji su se preselili u Nemačku su formalno emigrirali. „Nisu se pretvarali [ruskim vlastima] da idu na odmor“, rekla je osoba koja je umešana, dodajući da se Dojče banka pridržava „svih ruskih lokalnih zakona“ kako bi izbegla da nekoga izloži riziku.
„Potrudili smo se da svi razumeju da je [preseljenje u Nemačku] neobavezno“ i da niko nije „ucenjen“ da ode protiv svoje volje, dodala je osoba.
Kako su ruske granice ostale otvorene, stvarni potezi su bili „relativno gladak proces“, rekla je jedna osoba. Mnogi zaposleni su leteli u Nemačku preko Finske i Helsinkija. Kako je Dojče prethodno sredio svu papirologiju, zaposleni su mogli da počnu da rade u Berlinu odmah po dolasku u nemačku prestonicu.
Priprema celokupne dokumentacije bio je složen proces, jer su zaposlenima bili potrebni izvod iz matične knjige rođenih, fakultetske diplome i drugi dokumenti, često u prevedenom obliku, da bi dobili vize i radne dozvole u Nemačkoj. „Bilo je dosta ljudi koji nisu obnovili pasoše jer niko nije putovao tri godine“, rekao je jedan, dodajući da kućni ljubimci koje osoblje želi da ponese sa sobom u Nemačku dodaju još jedan sloj složenosti.
„Svakako smo naučili više o kućnim ljubimcima naših kolega nego što smo ikada želeli da znamo. Počinje od hrčaka i zaustavlja se na zmijama. I ne, ne možete uzeti zmiju u avion“, rekao je jedan.
Banka je bila zabrinuta da bi ruska tajna služba mogla pokušati da ubaci špijune u njenu nemačku operaciju. „Mi već neko vreme radimo pod povećanom svešću o sajber bezbednosti [u Rusiji], uključujući upravo tu pretnju“, rekao je viši menadžer, dodajući da je banka proveravala prošlost svojih zaposlenih i skenirala sav kod napisan u Rusiji.
„Ali mnogi ljudi [koji su se preselili u Nemačku] su sa nama i do 20 godina“, naglasila je osoba. „Poznajemo ih lično veoma dobro, i to mnogo godina.
