Izdajući oštro upozorenje, Dmitrij Medvedev je rekao da svi moraju da rade na sprečavanju „kraja čovečanstva“.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da „niko ne treba da zaboravi” situacije koje bi mogle da primoraju Rusiju da upotrebi nuklearno oružje, ali je i naglasio da „niko ne želi nuklearni rat”.
Od pokretanja ruske vojne ofanzive na Ukrajinu krajem februara, odnosi između Moskve i Zapada su se pogoršali na najniži nivo u modernoj istoriji. Rusija je više puta upozoravala SAD i njihove saveznike da slanje dodatnog oružja Ukrajini rizikuje direktnu konfrontaciju između Rusije i NATO-a.
U intervjuu za Al Džaziru, Medvedev, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da, iako ne želi nikoga da plaši, „kada ljudi kažu da je nešto nemoguće, jer nikada nije moguće, oni su uvek pogrešno.” Napomenuo je da je svet već bio svedok upotrebe nuklearnog oružja – i to „niko drugi do Amerikanci“.
Pozivajući se na rusku nuklearnu doktrinu, Medvedev je naveo da ruski glavnokomandujući (predsednik) može da naredi nuklearni udar u nekoliko scenarija – na primer, ako Rusija ili njena kritična infrastruktura budu meta nuklearnog udara.
„Ili može postojati i drugi razlog – u slučaju da je Rusija bila podvrgnuta udaru konvencionalnim oružjem, ali taj udar je takve prirode da ugrožava samo postojanje same države. Ni ovo niko ne treba da zaboravi“, rekao je Medvedev.
On je pozvao druge zemlje da donose odluke „uzimajući u obzir svu realnost“.
Medvedev je naglasio da „niko ne želi nuklearni rat“.
Ovo je ćorsokak, ovo je kraj čovečanstva i svi moramo da uradimo nešto da se nuklearni kolaps nikada ne dogodi na Zemlji.
U aprilu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio da su rizici od nuklearnog rata „prilično značajni“.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin ocenio je Lavrovljeve izjave kao „veoma opasne i beskorisne“.
„Niko ne želi da se dogodi nuklearni rat. To je rat u kome sve strane gube“, rekao je Ostin.
Dok visoki američki zvaničnici, uključujući samog predsednika Džoa Bajdena, insistiraju da Ukrajini ne šalju oružje sposobno da udari Rusiju, ove nedelje je potvrđeno da će Kijev dobiti višecevne raketne bacače HIMARS iz Vašingtona. Ovi sistemi ispaljuju baražne rakete sa efektivnim dometom od oko 30 km, ali takođe mogu da rasporede taktičke balističke rakete dometa do 300 km.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
