Neki zvaničnici su navodno zabrinuti da bi nova ograničenja mogla imati negativne posledice.
Bajdenova administracija je podeljena oko toga koliko dalje SAD mogu da poguraju sankcije Rusiji bez podrivanja sopstvene ekonomije i zapadnog jedinstva, piše Blumberg.
Prema novinskoj agenciji, tim američkog predsednika Džoa Bajdena u velikoj meri je podržao plan sankcija koji je Vašington pokrenuo nakon što je Rusija napala Ukrajinu krajem februara. Međutim, diskusije o tom pitanju postale su žešće jer sankcije nisu uspele da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina da promeni kurs, izvestio je Blumberg u sredu, pozivajući se na izvore upoznati sa tim.
Zvaničnici u Bajdenovom timu su navodno formirali dve frakcije. Za jednu grupu koja uključuje zvaničnike Stejt departmenta i Bele kuće se kaže da se zalaže za još jastrebski stav, čineći argumente za sprovođenje sekundarnih sankcija.
Oni veruju da se svako protivljenje američkih saveznika i partnera može prevazići, navodi Blumberg.
Druga grupa, koju u velikoj meri predstavljaju zvaničnici Ministarstva finansija, navodno je izrazila zabrinutost u vezi sa ekonomskim problemima koje bi takve akcije izazvale, posebno imajući u vidu da Amerikanci već pate od visokih cena nafte i inflacije. Za neke se takođe kaže da su zabrinuti zbog predstojećih izbora na sredini mandata u novembru i šansi demokrata da zadrže svoja mesta u Kongresu.
Izvori Bloomberga, međutim, okarakterisali su tekuće diskusije kao „zdravu unutrašnju debatu“, rekavši da nema ničeg neobičnog u tome što Ministarstvo finansija ispituje politike koje mogu da izazovu ekonomski bol.
SAD pate od rekordno visoke inflacije i cena gasa, koje je Bajden pokušao da prikači Putinu, sukobu u Ukrajini i pandemiji korona virusa.
Međutim, prema istraživačkom centru Pev, godišnja stopa inflacije dostigla je 6,2%, najviše u više od tri decenije, već u oktobru 2021, mnogo pre napada Moskve na Ukrajinu.
Istovremeno, ako Vašington bude vršio pritisak na uvođenje dodatnih sankcija protiv Moskve, mogao bi se naći sam u svojim naporima, jer bi to moglo da zabije klin između SAD i njihovih saveznika, rekao je Blumberg.
SAD i Velika Britanija su ranije uvele zabranu ruske nafte i gasa, ali u to vreme EU nije sledila njihov primer. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je početkom marta da više voli da primeni „održivi” pritisak na Moskvu koji ne bi bio prevelik teret za nemačke potrošače.
Prošlog meseca, nemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da jedinstvo EU u vezi sa sankcijama Rusiji počinje da se ruši.
„Posle ruskog napada na Ukrajinu, videli smo šta može da se desi kada Evropa bude ujedinjena. S obzirom na sutrašnji samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se ruši i ponovo se urušava“, rekao je on na konferenciji za novinare krajem maja pre sastanka EU o sankcijama.
Iako je EU uspela da se dogovori o zabrani uvoza ruske nafte, to je učinila tek pošto je popustila pred zahtevima Mađarske da je oslobodi od primene sankcija kako bi mogla da nastavi da se oslanja na naftovod Družba.
U međuvremenu, ruski embargo na gas čak nije na stolu, rekao je u utorak austrijski kancelar Karl Nehamer.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Napad je izazvao oštar odgovor Zapada, koji je uveo sveobuhvatne sankcije Rusiji, zamrzavši sredstva ruske Centralne banke, ciljajući na visoke vladine zvaničnike i prekinuvši ekonomske veze.