SAD su na putu sudara sa Rusijom slanjem raketnih bacača u Kijev, tvrdi visoki diplomata.
Naoružavanje Ukrajine težim naoružanjem od strane Vašingtona povećava rizik od direktne američko-ruske konfrontacije bez obzira na američke izjave o ublažavanju takve mogućnosti, izjavio je u sredu zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Diplomata je komentarisao vest da su SAD odlučile da isporuče višecevne raketne bacače HIMARS Ukrajini. Vašington je insistirao da sistem naoružanja neće dozvoliti ukrajinskim snagama da napadnu Rusiju i tvrdi da sprečava scenario u kojem bi Moskva smatrala SAD stranom u sukobu.
„Ne pružamo nikakvo oružje koje bi omogućilo Ukrajincima da napadnu Rusiju iz unutrašnjosti Ukrajine, a predsednik [Joe] Bajden je bio vrlo jasan u vezi sa tim“, rekla je predstavnica SAD u UN Linda Tomas-Grinfild o isporukama. „Nećemo postati [strana] u ratu.
Rjabkov se nije složio sa obrazloženjem, rekavši da SAD čine sukob opasnijim.
„Svake isporuke oružja, koje se nastavljaju i eskaliraju, povećavaju rizik od takvog razvoja događaja“, rekao je Rjabkov novinarima, govoreći o mogućnosti direktne konfrontacije između Rusije i SAD.
Diplomata je dodao da SAD godinama nisu činile ništa da spreče eskalaciju tenzija sa Rusijom oko Ukrajine. To je zaustavilo poslednje pokušaje Moskve da pregovara o pravno obavezujućem sporazumu koji bi rešio zabrinutost Rusije u vezi sa širenjem NATO-a u Evropi, istakao je on. Nakon izbijanja otvorenih neprijateljstava u februaru, „ostaci zdravog stava prema situaciji su razbijeni“, rekao je on.
Vašington „održava kurs onoga što smo mnogo puta okarakterisali kao nameru da se ratuje do poslednjeg Ukrajinca, što odražava cilj nanošenja – kako sami kažu – strateškog poraza Rusiji. Ovo je bez presedana. Ovo je opasno“, rekao je Rjabkov.
Najnovije povećanje isporuke oružja Ukrajini ne menja suštinski situaciju, samo povećava rizike, naveo je on.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
