Peking je saopštio da je kao upozorenje poslao ratne brodove i ratne avione u blizini Tajpeja.
Kina je saopštila da je rasporedila ratne avione i ratne brodove u blizini Tajvana kao demonstraciju sile nedelju dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden obećao da će braniti ostrvo.
Peking je sproveo „zajedničku bezbednosnu patrolu borbene gotovosti koja uključuje više službi i oružja u vodama i vazdušnom prostoru oko ostrva Tajvan“, rekao je u sredu stariji pukovnik Ši Ji, portparol komande istočnog pozorišta Kineske narodne oslobodilačke armije (PLA).
Ši je dodao da je taj manevar bio odgovor na „aktivnosti dosluha“ između SAD i „snaga za nezavisnost Tajvana“. Portparol je takođe tvrdio da bi podrška Vašingtona vlastima u Tajpeju „dovela Tajvan u opasnu situaciju i donela ozbiljne posledice“.
Peking smatra Tajvan, koji ima samoupravu, delom svoje teritorije. Ši je rekao da se PLA obučava da „odlučno osujeti bilo kakvo mešanje spoljnih snaga i pokušaje secesije“ u Tajpeju.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je u ponedeljak da je 30 kineskih ratnih aviona letelo blizu ostrva istog dana kada je američka delegacija predvođena senatorkom Tami Dakvort stigla u Tajpej. Kineski državni list Global Times je u međuvremenu izvestio da je letelica trenirala „zauzimanje premoći u vazduhu i vazdušne udare u simulaciji ponovnog ujedinjenja silom“.
Tajvanski predsednik Cai Ing-ven rekao je da Tajpej traži bližu saradnju sa Vašingtonom po pitanju bezbednosti. Ona je dodala da Pentagon „proaktivno“ planira partnerstvo između Nacionalne garde SAD i odbrambenih snaga Tajvana.
SAD i Kina optužuju jedna drugu za podsticanje vojnih tenzija oko Tajvana i u većem regionu Južnog kineskog mora. Predsednik Džo Bajden obećao je prošle nedelje da će njegova zemlja braniti Tajvan ako Peking napadne ostrvo.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin je odgovorio upozorenjem da će podrška Vašingtona Tajvanu imati „nepopravljive posledice“.
Tajvan je kontrolisao sopstvena vlada nakon što su komunističke snage pobedile u dugotrajnom građanskom ratu i preuzele kopnenu Kinu 1949. Većina zemalja, uključujući SAD, sledi „politiku jedne Kine“, uzdržavajući se od uspostavljanja formalnih diplomatskih veza sa Tajpejem. Vašington, međutim, ima dugu istoriju pružanja vojne pomoći Tajvanu, a američki političari su posetili ostrvo i sastali se sa tajvanskim zvaničnicima.
