Kancelar Šolc kaže da će Nemačka izvršiti „zamenu prstenova“ sa Grčkom kako bi Kijev dobio oklopna vozila.
Najveća grčka opoziciona partija protestovala je u utorak zbog najave nemačkog kancelara Olafa Šolca da će Atina slati oklopna vozila iz sovjetskog doba u Ukrajinu.
„Zamena prstenova“, u kojoj bi Nemačka u zamenu poslala novija vozila Grčkoj, omogućava Berlinu da se drži podalje od sukoba u Ukrajini.
„Smatramo nezamislivim da bi grčki narod čuo ovu vest od nemačke kancelarke u vreme kada grčki premijer o tome nije govorio na svojoj konferenciji za novinare“, navodi se u saopštenju Sirize-progresivne alijanse.
Obraćajući se novinarima u utorak, nakon sastanka Evropskog saveta u Briselu, Šolc je otkrio „Ringtauš” dogovor sa Atinom i rekao da razgovara sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim da bi napravio sličan aranžman sa Varšavom.
Grčka se navodno nada da će dobiti polovna borbena vozila pešadije Marder 1A3 (IVF) u zamenu za slanje Ukrajini nekih od svojih starih BMP-1-Ost IFV. Nemački Rajnmetal saopštio je prošlog meseca da ima oko 200 renoviranih Mardera spremnih za rad.
Atina je još 1994. godine iz Berlina nabavila oko 500 vozila BMP-1-Ost, koja su obnovljena iz starog istočnonemačkog arsenala. Ovaj konkretan dizajn je prva generacija borbenih vozila pešadije, a Grci su navodno imali problema da ih održe u funkciji zbog nedostatka rezervnih delova i municije. Oko 100 je poslato u iračke oružane snage koje podržavaju SAD nakon invazije 2003. godine, nekoliko je pretvoreno u protivvazdušne platforme ZU-23-2, dok su druge penzionisane i čak korišćene za vežbanje gađanja.
Što se Poljske tiče, predsednik Andžej Duda optužio je Nemačku prošle nedelje da je prekršila obećanje da će poslati tenkove Varšava Leopard 2 kao zamenu za oko 200 svojih T-72 iz sovjetske ere poslate u Ukrajinu. Berlin je odgovorio da je „zbunjen“ optužbama, jer Nemačka nikada nije obećala nove Leopard 2A27, a u svakom slučaju nije imala ništa da pošalje jer je za njihovu proizvodnju potrebno vreme.
Šolc je više puta rekao nemačkim medijima da podržava Kijev, ali ne želi da vidi Nemačku i NATO direktno uvučene u sukob sa Rusijom. U aprilu je rekao da Berlin više ne može da šalje sopstveno oružje jer su zalihe Bundesveara iscrpljene, ali da će Nemačka platiti svojoj industriji oružja da pošalje obnovljenu opremu u Ukrajinu. Prva pošiljka nemačkih teških vozila – 15 penzionisanih protivvazdušnih sistema Gepard – trebalo bi da stigne u Ukrajinu u julu.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, Ukrajina je od 24. februara izgubila više od 3.300 tenkova i drugih oklopnih vozila.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
