Predsednička trka u Kolumbiji moraće da bude odlučena u drugom krugu sledećeg meseca nakon što nijedan od šest kandidata na izborima u nedelju nije uspeo da obezbedi potrebnih 50 odsto glasova da spreči obračun jedan na jedan.
Rezultati u prvom krugu pokrenuli su bitku između levičara Gustava Petra, bivšeg gerilca koji je ušao u politiku nakon što je njegova pobunjenička grupa pristala da se razoruža, i Rodolfa Ernandeza, 77-godišnjeg građevinskog magnata koji je postao slavan kada ga je viralni video pokazao šamarajući lice političkog protivnika 2018.
Petro je u nedelju predvodio prepuno polje, obezbedivši oko 40 odsto glasova, dok je Ernandez bio drugi sa 28 odsto, prema preliminarnom prebrojavanju.
Bivši gradonačelnik Medeljina Federiko Gutijerez iznenađujuće je došao na treće mesto sa oko 24%, uprkos tome što je bio na drugom mestu i uživao podršku aktuelnog desničarskog predsednika Ivana Dukea, koji nije imao pravo da se sam kandiduje za reizbor. U svom govoru o ustupcima u nedelju uveče, Gutijerez je pozvao svoje pristalice da glasaju za Ernandeza kako bi se osiguralo da levičar Petro ne pobedi u drugom krugu.
Petro, koji je obećao da će okončati istraživanje nafte u zemlji i preraspodeliti penzione fondove, postaće prvi levičarski predsednik u istoriji Kolumbije ako pobedi u drugom krugu izbora u junu. Hernandez sebe smatra borcem protiv korupcije i obećao je da će iskorijeniti rasipnu državnu potrošnju.
Šezdesetdvogodišnji Petro, koji je služio u kolumbijskom Kongresu i izabran za gradonačelnika Bogote 2011. godine, pojačao je bezbednost poslednjih nedelja i vodio kampanju iza neprobojnih štitova nakon što je navodno dobio pretnje smrću. Kolumbija ima istoriju ubistava levičarskih kandidata. Karlos Pizaro, glavni komandant Petrove pobunjeničke grupe M-19, ubio je antikomunista dok se kandidovao za predsednika 1990. godine. Te godine je ubijen i levičarski kandidat Bernardo Jaramiljo.
Uz podršku mlađe progresivne biračke jedinice, Petro se gnuša od aktuelne desničarske vlade Dukuea. Kritičari insistiraju da će Petro Kolumbiju pretvoriti u svog socijalističkog (i sankcijama gladnog) suseda Venecuelu. Dok je Petro izgubio od Dukuea na izborima 2018., režim saveznika SAD-a u Bogoti nije prošao najbolje u protekle četiri godine, zapao je u ekonomsku krizu zbog svog odgovora na pandemiju Covid-19 koja je pogoršala postojeću štetu uzrokovanu represivnim mjerama protesti širom zemlje zbog nejednakosti, korupcije i policijske brutalnosti.
Petrova potpredsednička kandidatkinja Fransia Markez, ranije ovog meseca optužila je administraciju predsednika Džoa Bajdena da se meša u izbore u Kolumbiji iznošenjem lažnih optužbi da su se Rusija i Venecuela mešale u trku.
Manje od nedelju dana pre glasanja, Bajden je potpisao memorandum kojim je Kolumbiju proglasio „glavnim saveznikom Vašingtona van NATO-a” nakon što je Bogota obećala grupu kolumbijskih vojnika da obučava ukrajinske vojnike u operacijama razminiranja. Dok status daje ekonomske privilegije i ugovore o odbrani, on ne uključuje eksplicitno garancije odbrane kao što to čini članstvo u NATO-u.
Američka kongresmenka, predstavnica Marija Elvira Salazar (R-Florida), pozvala je Bajdena da interveniše ako je potrebno kako bi sprečio Petra da postane predsednik. „Gustavo Petro je lopov, marksista i terorista“, rekla je ona u petak. „I on želi da bude sledeći predsednik Kolumbije, da odvede Kolumbijce u bedu, glad i izgnanstvo. Budite veoma oprezni, Kolumbijo. Današnje odluke određuju sutra.”
Nasilje u Kolumbiji je na najvišem nivou od kada je vlada potpisala mirovni sporazum sa pobunjeničkom grupom FARC 2016, prema Crvenom krstu. Petro je kritikovao američki rat protiv droge, rekavši da velika potrošnja na bezbednost nije sprečila Kolumbiju da ostane najveći proizvođač kokaina ili okončala nasilje bandi. Takođe je predložio da Kolumbija treba da preispita svoju politiku izručenja navodnih narko-kraljeva SAD.
