Mnogi borci koji su tek sa bojnog polja ispričali su za Vašington post „očigledne razlike“ između očekivanja i stvarnosti.
Amerikanci i drugi strani borci koji su otputovali u Ukrajinu da bi se borili protiv Rusije, a sada su se vratili kući, pričali su o svom razočarenju za Vašington post.
Izvještavanje novina označava malu promjenu u tonu u glavnom izvještavanju o sukobu u SAD/UK. U članku, intervjuisani su se, između ostalog, žalili na nedostatak opreme i oružja i loše linije komunikacije.
Jedan od boraca koji je pristao da govori za novine, tražio je da ga nazovu samo po imenu, Dakota, zbog zabrinutosti za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Veteran američkog marinskog korpusa, stigao je u Ukrajinu samo nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju, još u februaru.
On i nekoliko drugih stranih boraca navodno su imali zadatak da pomognu i obuče ukrajinske trupe u korišćenju protivtenkovskih raketa „Džavelin“ američke proizvodnje. Početkom marta, ukrajinska jedinica kojoj je bila pripojena Dakota, objasnio je, bila je raspoređena u neimenovani grad severozapadno od Kijeva, gde su se našli pod jakom ruskom vatrom. Veteran marinaca je podsetio da, iako su njegovom timu bila izdata koplja i druga protivtenkovska oružja, nisu imali baterije za lansirne jedinice, što je praktično učinilo rakete neupotrebljivim.
Posle dve noći pod jakim ruskim artiljerijskim bombardovanjem, osam od dvadeset stranih boraca iz Dakotine jedinice napustilo je svoje položaje, objasnio je on. Tvrdio je da je kolega veteran američkih marinaca pokušao kamenom da slomi njegov mitraljez, očigledno nadajući se da će to proći kao štetu u borbi, dok je drugi glumio povredu.
Američki državljanin se na kraju vratio kući nakon što mu je dijagnostikovana povreda mozga, koja je, kako je rekao, verovatno posledica toga što je bio previše blizu granatiranja.
Drugi veteran američke vojske, Dejn Miler, koji nije učestvovao u stvarnim borbama u Ukrajini, već je pomogao u proceni vojnih dosijea potencijalnih stranih boraca u Poljskoj, rekao je za Post da su neki od dobrovoljaca precenili svoje vojno iskustvo. Prema Mileru, nisu svi muškarci koji su želeli da se bore za Ukrajinu ranije bili u borbama, iako su bili vojni veterani, dok su drugi učestvovali samo u ograničenim operacijama protiv pobunjenika. Kao rezultat toga, morao je da savetuje neke od ambicioznih boraca, koji su očigledno bili vođeni „ovom idejom herojstva“, da ne idu u Ukrajinu.
Američki medij je takođe intervjuisao veterana nemačke vojske po imenu Paskal. Bio je u timu sa 22-godišnjim Vilijem Džozefom Kanselom, veteranom američkog marinskog korpusa koji je navodno ubijen u blizini grada Nikolajeva na jugu Ukrajine krajem aprila.
Paskal je za list rekao da su problemi počeli od samog početka njihovog raspoređivanja, sa grupom stranih boraca, čiji je deo bio, sumnjajući da njihove dvosmerne radio stanice nadgledaju ruske snage. Da stvar bude gora, njegovoj jedinici je nedostajalo dovoljno baterija, što znači da su borci često koristili neobezbeđene mobilne telefone i VhatsApp. Nemački državljanin je naveo da je svoje sumnje zasnovao na činjenici da će ubrzo nakon što su borci u njegovoj jedinici razmenili planove putem jednog od ovih načina komunikacije, njihovi položaji biti izloženi ruskom artiljerijskom granatiranju.
Prema Paskalovim rečima, strani borci su se osećali nedovoljno informisani, često čak ni nemaju jasnu predstavu o tome gde su i gde su položaji ruske vojske. Onog dana kada je Cancel ubijen, njihova jedinica se našla pod vatrom sa položaja za koji su mislili da je ukrajinski, tvrdi veteran nemačke vojske. On je objasnio da njegova jedinica, međutim, nije imala radio vezu koja bi to potvrdila.
„Od početka nismo imali nikakve šanse“, zaključio je Paskal.
Tačne okolnosti smrti njegovog američkog druga do danas nisu poznate, a Cancelovo telo još uvek nije pronađeno.
Američki državljanin, rođen u Ukrajini, koji je tražio da ga identifikuju samo po svom radio pozivnom znaku – Teksas – rekao je za Post da je odlučio da se pridruži borbi uprkos tome što nije imao prethodno vojno iskustvo. Čovek je takođe priznao da je nakon njegove turneje u Ukrajini miran život kod kuće počeo da izgleda sve dosadnije.
„Jednom kada vidite taj kontrast života i smrti, i vratite se mirnom životu i mirnom poslu“, objasnio je čovek, „sve se čini da je manje smisleno u poređenju.
Teksas je rekao da je svaki dan bio u iskušenju da se vrati na bojno polje.
Ubrzo nakon što je Moskva pokrenula napad na Ukrajinu krajem februara, dobrovoljci i plaćenici iz stranih zemalja krenuli su na bojno polje kako bi se pridružili borbi protiv ruskih snaga. Neki su na kraju bili uhvaćeni.
Trojica osumnjičenih plaćenika iz Velike Britanije i Maroka, koji su se pridružili ukrajinskoj vojsci i kasnije zarobljeni od strane snaga Donjecke Narodne Republike (DNR), sada bi se tamo mogli suočiti sa smrtnom kaznom, saopštilo je u petak republičko glavno tužilaštvo. Krivična prijava protiv njih upućena je sudu.
