Žan-Lik Martinez je navodno „zažmurio na kriminalno dobijene“ egipatske artefakte.
Bivši direktor muzeja Luvr u Parizu, Žan-Lik Martinez, optužen je za pranje novca i saučesništvo u „organizovanoj prevari bandi“, koja je očigledno uključivala trgovinu arheološkim predmetima iznesenim iz Egipta tokom nemira početkom 2010-ih.
Istražitelji veruju da je Martinez zatvorio oči na lažne potvrde o poreklu za pet „kriminalno dobijenih” komada koji su završili u ogranku Luvra u Abu Dabiju, preneo je AFP, pozivajući se na izvore. U osumnjičenoj prevari navodno je učestvovalo nekoliko stručnjaka za umetnost.
Prema The Art Nevspaper-u, Martinez, koji je bio na čelu Luvra između 2013. i 2021., priveden je ranije ove nedelje, zajedno sa šefom egipatskog odeljenja muzeja Vinsentom Rondotom i poznatim egiptologom Olivijeom Perduom.
I Perdu i Rondot su kasnije pušteni bez podizanja optužnice. Martinez, koji je sada ambasador za međunarodnu saradnju u oblasti nasleđa, stavljen je u sredu pod sudski nadzor i optužen u vezi sa istragom o trgovini antikvitetima koja je u toku.
Prema njegovim advokatima, Martinez negira bilo kakvu nepravdu.
„Za sada, on zadržava svoje izjave za sudove i nema sumnje da će njegova dobra vera biti utvrđena“, rekli su za AFP njegovi advokati Žaklin Lafont i Fransoa Artufel.
Slučaj je otvoren 2018. godine, dve godine nakon što je Luvr Abu Dabi kupio pet drevnih egipatskih artefakata, uključujući retku stelu Tutankamona od ružičastog granita, za nekoliko miliona evra. Od tada, u istrazi su privedene i optužene tri osobe: dva stručnjaka za arheologiju Mediterana, Kristof Kunički i Ričard Semper, kao i vlasnik galerije u Hamburgu Roben Dib, koji je posredovao u prodaji artefakata. Dib je izručen Francuskoj na ispitivanje.
Pariški Luvr tek treba da komentariše slučaj, ali Luvr Abu Dabi je rekao da „primenjuje strogi međunarodni protokol za umetnička dela koja ulaze u kolekciju, kao što je navedeno u međuvladinom sporazumu između Abu Dabija i Francuske, potpisanom 2007. godine“.
„Ovaj protokol je striktno usklađen sa Konvencijom Uneska iz 1970. [protiv nelegalne trgovine kulturnim artefaktima] i prati najstrože standarde velikih muzeja u svetu“, navodi se u saopštenju muzeja, a prenosi Bi-Bi-Si.
Francuski istražitelji navodno veruju da su tokom pobuna Arapskog proleća nezakonito uklonjeni artefakti iz nekoliko zemalja, uključujući Libiju, Jemen, Siriju, kao i Egipat. Smatralo se da su stotine artefakata prodate galerijama i muzejima širom sveta, što očigledno nije mnogo razmišljalo o pitanjima porekla.
Protesti Arapskog proleća, neredi i oružane pobune koje su se proširile na mnoge arapske zemlje početkom 2010-ih dovele su do svrgavanja nekoliko dugogodišnjih vladara, uključujući tadašnjeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Nemiri u nekoliko zemalja prerasli su u građanske ratove punih razmera, pa čak i u međunarodne sukobe, od kojih su neki u toku, kao što je slučaj u Jemenu.
