Borba protiv rezistencije na antibiotike često se prikazuje kao trka između farmaceutske nauke i evolucije bakterija. Ipak, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je prevencija bolja od lečenja – a potencijal vakcina u borbi protiv infekcija otpornih na lekove često se zanemaruje.
Od šest bakterija koje su odgovorne za većinu smrtnih slučajeva povezanih sa rezistencijom na lekove – ukupno 929.000 smrtnih slučajeva godišnje – postoji licencirana vakcina za samo jednu: Streptococcus pneumoniae, koja može da izazove upalu pluća i druge bolesti.
„Iako oni od nas na terenu cene da su vakcine zaista pravi put u smislu suočavanja sa [otpornošću na antibiotike], to zapravo nije ni cenjeno na pravi način u naučnoj zajednici u celini“, kaže profesor Kalman Meklenan, Imunolog sa Univerziteta u Oksfordu koji vodi BactiVac, globalnu mrežu bakterijske vakcinacije.
„Trenutno postoje ograničeni alati za borbu protiv AMR-a [otpornost na antibiotike, drugi termin za rezistenciju na antibiotike], tako da bismo trebali bolje koristiti vakcine“, kaže on.
Odobrene vakcine su dostupne za tri od 12 bakterija na listi „prioritetnih patogena“ otpornih na antibiotike Svetske zdravstvene organizacije: Streptococcus pneumoniae; Haemophilus influenzae; i salmonele.
Ali visoke cene i loša medicinska infrastruktura često su kočili prihvatanje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su dostupne vakcine najpotrebnije za rešavanje raširenog AMR-a, koji je izazvan prekomernom upotrebom antibiotika.
Hib konjugatna vakcina, koja se daje deci ubrzo nakon rođenja da bi ih zaštitila od Haemophilus influenzae, koji može da izazove meningitis, pokazala se najuspešnijom, jer je izazvala nagli pad broja infekcija u 192 zemlje od kada je prvi put primenjena 1992. godine. SZO procenjuje da je globalna primena bila 70 odsto u 2020. To je značilo da je manji broj preostalih infekcija otporan na lekove jer je upotreba antibiotika manja.
„Mnogo onoga što izaziva rezistenciju su svi antibiotici koje dajemo deci, tako da je Hib [vakcina] imala ogroman uticaj“, objašnjava Martin Blaser, profesor medicine i patologije i laboratorijske medicine na Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju . „Hib je nekada bio veliki problem među malom decom i to je praktično gurnuto u stranu, zahvaljujući pravilnoj logistici i primeni uvođenja.“
Nasuprot tome, primena vakcine protiv upale pluća je zastala poslednjih godina. Od 2010. do 2015. pokrivenost je porasla sa 11 na 37 procenata. Međutim, u pet godina do 2020. porastao je samo za 12 procentnih poena, na 49 procenata.
MacLennan brine da bi uvođenje moglo da se „dugoročno zaustavi“ jer – uprkos podršci od 3,3 milijarde dolara od saveza donatora vakcine Gavi od 2009. – „malo od 50 zemalja tek treba da ga uvedu“.
Često siromašnije zemlje koje ne ispunjavaju uslove za Gavijevu podršku na kraju „padaju kroz praznine“, kaže Alan Kros, profesor medicine na Univerzitetu Merilend.
„Što se tiče prihvatanja, veliki problem je, naravno, cena robe“, kaže on — dodajući da „vlade moraju da izmere cenu vakcine sa količinom pokrivenosti koju će dobiti“.
Prevnar, snimak koji je napravio Pfizer koji pokriva 13 sojeva bakterijske pneumonije, prodaje se privatno za 211 dolara po dozi — što je 2020. donelo 5,9 milijardi dolara za američku farmaceutsku grupu. Bila je najprodavanija kompanija dok nije pustila vakcinu protiv Covid-19 kod nemačkog proizvođača lekova. BioNTech. Međutim, Gavi i druga dobrotvorna preduzeća uspeli su da nabave ubod po znatno sniženim cenama od 10 dolara. Suparnička vakcina protiv upale pluća koju je napravio Institut za serum Indije isporučuje se Gaviju za samo 2 dolara po dozi. Nedavno su američki i evropski regulatori za lekove odobrili novu verziju uboda koja pokriva 20 sojeva.
Međutim, Kina tek treba da uvede vakcinu protiv Hib ili bakterijske pneumonije. „To je mali problem“, kaže MacLennan. „Ako ćete imati jednu državu koja ne uvodi džabove, radije biste da to nije najmnogoljudnija zemlja na svetu. Studija istraživača sa Univerziteta Vuhan zaključila je da prekomerna upotreba antibiotika u Kini predstavlja „ozbiljan javnozdravstveni problem“.
U međuvremenu, nedovoljno finansiranje istraživanja i razvoja, kao i izazovi u sprovođenju velikih ispitivanja na ljudima, ometali su proces budućih bakterijskih vakcina.
Vakcine za neke značajne infekcije otporne na antibiotike — uključujući šigelu, E.coli i netifusnu salmonelu — sve imaju „dovoljno napredno istraživanje i razvoj“ tako da je njihovo izvođenje na tržište realna perspektiva u kratkoročnom ili srednjem roku, prema izveštaju iz 2018. izveštaj koji je naručila medicinska dobrotvorna organizacija Wellcome Trust.
„Antibiotici su bili veliko čudo kada su uvedeni 1940-ih, a mi smo kopali rupu otpora poslednjih 75 godina … Vakcine su važan deo izvlačenja iz te rupe.”
Uprkos tome, Kros upozorava da ostaje jedna ozbiljna prepreka. „Mnogi od njih imaju priliku da budu uspešni, ali velika prepreka za sve ovo je kako testirati njihovu efikasnost, jer, za razliku od gripa ili drugih scenarija masovne infekcije, jednostavno nema dovoljno slučajeva za vaše standardno kliničko ispitivanje, “, objašnjava on.
Primer za to je ubod za šigelu, vrstu bakterije koja obično izaziva dizenteriju. Testirano je u ispitivanju izazvanom ljudima 2015. godine, gde su dobrovoljci namerno zaraženi, pri čemu je polovina grupe od 60 dobila vakcinu, a ostatak placebo. Rezultati, objavljeni u EBioMedicine, pokazali su smanjenje simptoma od 51 posto, uključujući groznicu i dizenteriju, i smanjenje teške dijareje za 70 posto.
Ipak, stručnjaci veruju da je potpuno licencirani ubod šigele udaljen najmanje deceniju. „Ljudi su radili na vakcinama protiv šigele poslednjih 50 godina, tako da to nije neizbežno“, kaže Blaser.
Međutim, on veruje da je uspeh vakcina protiv Covid-19 „zaista promenio igru“ pokazujući šta je moguće u kratkom vremenskom periodu uz pravi nivo ulaganja.
„Razvijanje novih vakcina mnogo košta, tako da će za mnoge od ovih vakcina biti potrebna podrška vlade da bi se pregurale“, kaže Blaser, dodajući da novo oružje protiv infekcija otpornih na antibiotike ne može doći dovoljno brzo.
„Antibiotici su bili veliko čudo kada su uvedeni 1940-ih, a mi smo kopali rupu otpora poslednjih 75 godina“, upozorava on. „Rupa postaje sve dublja i ono što treba da uradimo je da počnemo da popunjavamo rupu, vakcine su važan deo izvlačenja iz te rupe.“
