Turska kaže da su njeni zahtevi „konkretni“ i da nordijske države moraju da ih prihvate kako bi pristupile alijansi.
Posle razgovora u Ankari u sredu, portparol turske vlade Ibrahim Kalin rekao je novinarima da njegova vlada neće dozvoliti Finskoj i Švedskoj da uđu u NATO sve dok se ne ispune „konkretni“ bezbednosni problemi Turske u vezi sa terorizmom i sankcijama. Kalin je dodao da Ankara neće žuriti sa sporazumom pre sledećeg sastanka NATO-a.
Delegacije Švedske i Finske sastale su se sa svojim turskim kolegama u Ankari na pet sati razgovora nakon njihovih zajedničkih zahteva za pridruživanje NATO vojnom savezu prošle nedelje. Za njihovo pristupanje potrebna je jednoglasna saglasnost svih 30 država članica, a Turska je zapretila da će blokirati proces ukoliko dve zemlje ne razbiju grupe koje smatra teroristima.
„Bez uvažavanja bezbednosnih zabrinutosti Turske, ne može se nastaviti bilo kakav proces širenja NATO-a“, rekao je Kalin na konferenciji za novinare posle razgovora. „Nato je bezbednosna organizacija“, izjavio je on, dodajući da to znači da alijansa treba da obezbedi da „bezbednosni problemi država članica budu jednako i pošteno ispunjeni“.
Turska je zahtevala da Švedska i Finska ukinu ograničenja izvoza oružja Turskoj i da izruče ljude povezane sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i Gulenovim pokretom (FETO). Dok i Švedska i Finska smatraju PKK terorističkom organizacijom, Turska je takođe zahtevala da primenjuju istu oznaku na IPG i PID, kurdske vojne i političke grupe u Siriji, respektivno.
Kalin je rekao da turska strana vrši pritisak na Švedsku da se obračuna sa svojim domaćim simpatizerima PKK i njihovim finansijskim i medijskim operacijama. Turska je posebno izdvojila Švedsku, a Ankara je optužila Stokholm za naoružavanje Kurda protivtenkovskim oružjem, koje se koristi u tekućem graničnom sukobu Kurda sa Turskom.
Švedski i finski zvaničnici će se sada vratiti u svoje prestonice kako bi razgovarali o zahtevima Turske, koje je Kalin opisao kao „konkretne“. Proces članstva za dve nordijske države može se nastaviti samo „na način koji će se baviti bezbednosnim problemima Turske“, rekao je on.
Lideri NATO-a trebalo bi da se sastanu u Madridu, u Španiji, krajem sledećeg meseca, ali Kalin je rekao da Turska „nije pod vremenskim pritiskom“ da do tada postigne sporazum sa Švedskom i Finskom.
I Švedska i Finska pozvale su se na rusku vojnu operaciju u Ukrajini kao motivaciju da se pridruže NATO alijansi koju predvode SAD. Njihove kandidature za članstvo su toplo primljene u Vašingtonu i od strane evropskih lidera NATO-a, osim turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, koji je zapretio da će opstruisati njihove prijave ukoliko se alijansa ne pozabavi navodnim pravnim progonom Hrvata u Bosni i Hercegovini.
Moskva je nazvala prijave dve zemlje za NATO „ozbiljnom greškom sa dugotrajnim posledicama“. Ipak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošle nedelje da Rusija smatra da su aspiracije dve zemlje za NATO manje zabrinjavajuće nego one Ukrajine, gde bi potencijalni teritorijalni sporovi „nosili ogromne rizike za ceo kontinent“.
