Televizijski novinari u Avganistanu su poslednjih dana počeli da pokrivaju svoja lica u etru — neki silom, a drugi po volji.
Talibanski zvaničnici saopštili su ranije ovog meseca da sve žene i devojke moraju da napuštaju kuće samo kada je to neophodno i da nose odeću od glave do pete kada su u javnosti.
Ovo su među najstrožim ograničenjima koje je grupa uvela od povratka na vlast u avgustu — i naizgled potvrda strahova mnogih Avganistanaca da se talibani nisu mnogo promenili od kada su poslednji put vladali od sredine 1990-ih do 2001. godine.
Talibani su u četvrtak otišli korak dalje tako što su posebno naredili voditeljkama TV vesti da pokriju svoja lica dok su u programu.
Dekret je uticao samo na nekoliko žena koje rade kao televizijske voditeljke u Avganistanu, ali je izazvao veliki odziv društvenih medija.
To je možda bilo zato što je dekret zadao snažan udarac vidljivom, simboličnom znaku napretka koji su Avganistanci postigli tokom dve decenije vladavine koju je podržavao Zapad: žene na televiziji, autoritativno prezentovane informacije.
Vodeći avganistanski aktivista za ljudska prava koji sada živi u egzilu rekao je da je talibanska mikropolicija žena u zemlji koja se bori sa višestrukim humanitarnim hitnim situacijama pružila uvid u talibanski pogled na svet.
„U jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, zemlji u kojoj su deca redovno žrtve eksplozivnih ostataka rata, zemlji koja se još uvek bori protiv dečije paralize, ne kampanje protiv gladi, eksploziva, bolesti, već protiv žena. Prioriteti talibana. #Avganistan “, napisao je Šaharzad Akbar na Tviteru.
Njihov dekret je izazvao niz zabrinutosti, ne samo u vezi sa slobodom izražavanja žena, već i oko toga da li će one moći da nastave da rade svoj posao.
Neke žene su počele da se pitaju da li je naredba za pokrivanje velom uvod u potpuno isključenje iz emitovanja, jer mnogi konzervativni muslimani smatraju da je ženski glas seksualno uzbuđujući – i stoga ne bi trebalo da se čuje u javnosti.
U početku je postojalo mešano poštovanje, što je navelo talibane da počnu da primenjuju naredbu tokom vikenda. Ministarstvo poroka i vrline saopštilo je da je „odluka konačna i da nema mesta za diskusiju“.
Čitaoci vesti su verovatno bili zbunjeni jer isto ministarstvo još nije primenilo svoju raniju, širu uredbu o ženama i pubertetskim devojkama koje pokrivaju lice ili nose burku u javnosti. Čini se da je tvrdolinijsko ministarstvo možda htelo da da primer ženama koje se prve pojave u avganistanskom etru.
Većina voditeljki je od tada viđena sa prekrivenim licima, navodi Associated Press. Ali i mnoge njihove muške kolege, koji su u znak solidarnosti nosili maske za lice u vazduhu.
Muški voditelji na nekoliko istaknutih medijskih kuća, uključujući TOLOnevs i 1TVNevs, emituju program dok su nosili maske za lice. I tako je rođena kampanja na društvenim mrežama #FreeHerFace.
Novinari u Avganistanu i van njega dele selfije sa prekrivenim licima, u suprotnosti sa dekretom talibana. Ali oni u Avganistanu su preuzeli poseban rizik — jer su talibani razbili opoziciju njihovoj vladavini, uključujući feministkinje koje su održavale iskačuće demonstracije na ulici.
Human Rights Vatch poziva više ljudi, uključujući diplomate koji se sastaju sa talibanima, da pokažu podršku kampanji i govore u korist prava žena.
„Žene novinarke su samo poslednje žrtve u najozbiljnijoj krizi ženskih prava u svetu“, dodala je organizacija. „Ali talibani nisu nepomični, a koordinisani pritisak ima potencijal da utiče na njihove odluke.
Mnogi voditelji su izrazili zabrinutost da neće moći adekvatno da obavljaju svoj posao iza maske.
Dve voditeljke TOLOnevs-a, na primer, primetile su da bi bilo teško voditi sate programa sa pokrivenim licima. Jedan je pitao koliko će maska uticati na njenu sposobnost da diše i govori, dok je drugi rekao da „nismo bili spremni psihički i moralno da nam se takve stvari nameću“.
Oni brinu o sigurnosti svog posla, kao io iskustvu svojih gledalaca. HRV je izrazio sličnu zabrinutost u saopštenju za javnost u ponedeljak.
„Pravilo očigledno krši prava žena na slobodu izražavanja, kao i ličnu autonomiju i verska uverenja“, navodi se. „To će takođe sprečiti pristup informacijama za ljude koji su gluvi ili nagluvi koji čitaju sa usana ili se oslanjaju na vizuelne govorne znakove kako bi im pomogli da razumeju ljude koji govore.“
U video snimku koji je tvitovao i preveo Amnesti internešenel, neimenovana novinarka govori o tome koliko je važno da se voditelji osećaju smireno dok gledaocima iznose istinu, i rekla da predstavljanje u maski ima suprotan efekat.
„Ako se takvi dekreti izdaju i nameću ženama, žene širom Avganistana će biti eliminisane“, dodala je ona. „Kao što sada vidimo da se žene postepeno eliminišu.
Mnoge avganistanske novinarke suočile su se sa diskriminacijom i napustile su posao od preuzimanja vlasti od strane talibana.
Manje od 100 od 700 novinarki u Kabulu i dalje je formalno radilo na privatnim radio i TV stanicama odmah nakon talibanskog preuzimanja vlasti, navodi se u izveštaju Reportera bez granica i Centra za zaštitu avganistanskih novinarki.
A Međunarodna federacija novinara je u martu objavila da je nedavno istraživanje pokazalo da je 87% novinarki iskusilo rodnu diskriminaciju tokom talibanskog režima i da je 60% novinarki izgubilo posao i karijeru.
Talibansko rukovodstvo je takođe zabranilo devojčicama da pohađaju srednju školu, da se bave određenim sportovima, da lete bez muškog pratioca i da same putuju više od nekoliko desetina milja.
Redosled maski je jedan od mnogih izazova sa kojima se novinarke suočavaju dok rade u Avganistanu.
Nekoliko ih je razgovaralo za Al Džaziru o tome da im je zabranjen pristup konferencijama za novinare ili da su intervjui otkazani zbog njihovog pola, ali su obećali da će nastaviti sa izvještavanjem uprkos rastućim poteškoćama.
„Ne mogu da odustanem“, rekla je jedna žena, čije je ime promenjeno da bi se zaštitio njen identitet. „Zato što smo mi glasovi onih koji ne smeju da idu u škole, na fakultete i na posao. Ako odemo, ko će da govori umesto njih?“
Neki voditelji su razgovarali sa medijima o svojoj odluci da se maskiraju.
„Stojimo uz naše koleginice i protestujemo zbog ove naredbe jer znamo koliko je teško predstavljati na TV-u pokrivenog lica“, rekla je za Al Jazeeru Idrees Farooki, glavni urednik i šef vijesti na 1TV.
Voditelj na privatnom TV kanalu, koji je tražio da ne bude imenovan iz bezbednosnih razloga, rekao je za Gardijan da su on i druge muške kolege dva dana nosili maske na poslu, iako se zbog toga osećao „kao da me je neko zgrabio za grlo i ne mogu da govorim“.
Ipak, rekao je da će nastaviti da nose maske dok se talibani ne preispitaju.
Aktivisti za ljudska prava hvale muške novinare što su pokrivali svoja lica i ističu značaj njihovog javnog iskazivanja podrške.
„Pojavljivanje avganistanskih muškaraca pred Avganistanskim ženama nije samo gest“, napisala je Mina Šarif na Tviteru. „To je preokret u priči koji će sve promeniti.
U zasebnom tvitu, ona je to nazvala „minimumom prvog koraka“ u pravom smeru.
Sahar Fetrat, avganistanska aktivistkinja i istraživač Human Rights Vatch-a, rekla je za Gardijan da su muški novinari koji nose maske za lice „jedan od retkih slučajeva kada Avganistanci rade nešto simbolično jer su sav otpor i proteste protiv vela do sada činile žene .“
I ona se, kao i mnogi drugi, pita kuda će ova kampanja krenuti.
„Pitanje je da li bi oni nosili hidžab? Da li bi se pokrili burkom da im se to traži?“ dodala je. „Ali dokle ćete ići? Cela zemlja nosi burku? I šta da radimo sa tim besom i emocijama? Gde nas to vodi? Ovo su važna pitanja.“
