Zamena boraca Azova za ukrajinskog opozicionog lidera Medvedčuka ne dolazi u obzir, kaže Kremlj.
Razmena zarobljenika je u nadležnosti vojske, što znači da bi svi eventualni zahtevi za razmenu ukrajinskih zarobljenika iz fabrike Azovstal u Mariupolju za ruske zarobljenike morali da idu preko ministarstva odbrane, rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
A na pitanje novinara o zatvorenom ukrajinskom opozicionom lideru Viktoru Medvedčuku, on je ponovio da Rusija nema nameru da vrši zamenu, uprkos zahtevu političara za takvu akciju.
„Medvedčuk je ukrajinski državljanin koji nema nikakve veze sa Rusijom i nije vojnik“, rekao je Peskov medijima. On je dodao da su ukrajinski vojnici i pripadnici neonacističke jedinice Nacionalne garde Azov „druga kategorija“.
Medvedčuk je predvodio najveću opozicionu frakciju u ukrajinskom parlamentu pre nego što je vlada predsednika Volodimira Zelenskog započela obračun sa svojim protivnicima. Političar se trenutno nalazi u pritvoru SBU, ukrajinske unutrašnje bezbednosne agencije.
SBU je u ponedeljak objavila snimak Medvedčuka koji očigledno inkriminiše bivšeg predsednika Petra Porošenka i njegovu vladu za delimičnu privatizaciju naftovoda koji ide od Rusije i Belorusije do Ukrajine i na zapad ka EU. Zelenski je naredio nacionalizaciju ukrajinskog dela u februaru.
Političar je takođe optužio bivšeg predsednika da je od njega tražio da organizuje ilegalne isporuke uglja iz otcepljenih istočnih regiona Donbasa. Mevdečukov advokat rekao je da je video „trik za odnose s javnošću“ SBU.
Medvedčuk ima reputaciju da ima široke veze sa Rusijom. Kritičari tvrde da je bio deo pete kolone koja pomaže Moskvi, dok on insistira da je žrtva političkog progona od strane Zelenskog.
Nakon što je prijavio hapšenje Medvedčuka, SBU je objavila video u kojem je on tražio da bude razmenjen za „branioce i stanovnike Mariupolja“.
On je mislio na ukrajinske trupe koje su u to vreme bile blokirane u Azovstalu, snažno utvrđenoj čeličani u lučkom gradu, koju su inače kontrolisale ruske trupe. Ukrajinske snage su se predale prošle nedelje, a Moskva je navodno zarobila skoro 2.500 ljudi, uključujući pripadnike kontroverznog nacionalističkog bataljona Azov.
Ukrajinski zvaničnici opisali su predaju kao „evakuaciju“ i tvrdili da će borci biti razmenjeni za ruske ratne zarobljenike koje je pritvorila Ukrajina. Oni su implicirali da je Kijev dogovorio sporazum o razmeni sa Moskvom pre nego što je Zelenski naredio trupama da polože oružje.
Rusija nije potvrdila ukrajinske tvrdnje, dok su neki od moskovskih zvaničnika tvrdili da bi borci Azova trebalo da budu procesuirani za navodne ratne zločine.
Rusija je krenula u ofanzivu na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
