Snaga ruske valute može negativno uticati na druge sektore privrede.
Kombinacija jake rublje i visokih cena nafte privremeno će ukrotiti inflaciju, ali bi takođe mogla da ubrza potrošačke cene u budućnosti, smatra doktor ekonomskih nauka Denis Domaščenko, a citira ruski poslovni dnevnik RBC.
Analitičar upozorava da dominacija prihoda energetskog sektora uz čvrstu nacionalnu valutu može izazvati takozvanu „holandsku bolest“.
U ekonomiji, „holandska bolest“ je naizgled uzročna veza između povećanja privrednog razvoja određenog sektora i pada u drugim sektorima. To bi moglo da se pojavi kao negativne posledice koje mogu proizaći iz porasta vrednosti nacionalne valute usled brzog rasta izvoza dobara jedne dominantne industrije, najčešće fosilnih goriva. Priliv deviza u početku smanjuje inflaciju u zemlji, ali istovremeno usporava razvoj ostalih industrija i koči privredni rast, što dovodi do ubrzanja cena.
Ovaj termin je prvi put upotrebio The Economist 1977. godine da opiše pad proizvodnog sektora u Holandiji nakon otkrića velikog polja prirodnog gasa Groningen 1959. godine.
Nedavno jačanje ruske valute i povećani prihodi od prodaje energenata po visokim cenama su rizični za razvoj privrede zemlje na duži rok, smatra Domaščenko.
Ekonomista je upozorio da se „holandska bolest“ ili efekat Groningena mogu manifestovati u ruskoj ekonomiji, jer visok kurs može da izazove zaostatak visokotehnoloških sektora privrede i dovede do odloženog povećanja cena.
Prema rečima Domašenka, uspostavljanje fiksnog kursa rublje umesto plivajuće šipke koja u Rusiji funkcioniše od 2014. godine omogućilo bi uspostavljanje ravnoteže između regulisanja inflacije i ekonomskog rasta. Ekonomista je rekao da je sličan mehanizam ranije pomogao stabilizaciji ekonomske situacije u Kini.
U ponedeljak je rublja ojačala za više od 6% u odnosu na evro na 58,75, dostigavši najjači nivo od juna 2015. U odnosu na dolar, ruska valuta je porasla za 4,6% na 57,47, nedaleko od četvorogodišnjeg maksimuma postignutog u petak .
