Daleko u zapadnom kineskom regionu Sinđang, vlasti su bez pravnog opravdanja zatvorile hiljade ljudi iz ujgurske etničke manjine. Takođe su naterali hiljade Ujgura na državne ili fabričke poslove.
Kina kaže da su ovi napori njihovi pokušaji da se bore protiv terorizma u regionu i promovišu ekonomski rast. A zemlje, uključujući SAD, svake godine kupuju robu vrednu milione dolara koja se izvozi iz Sinđijanga.
Ali novi izveštaj C4ADS, neprofitne grupe za analizu podataka sa sedištem u Vašingtonu, kaže da bi se ta roba koju potrošači širom sveta kupuju mogla napraviti prinudnim radom.
Irina Buharin je vodeći analitičar u izveštaju i pridružila se All Things Considered kako bi objasnila zašto se ovo dešava u Sinđijangu i šta kreatori politike SAD mogu da planiraju da urade po tom pitanju.
Kineska vlada različiti identitet, religiju i kulturu Ujgura i drugih turskih naroda u Sinđangu, koji su pretežno muslimani, tumači i kao pretnju nacionalnoj bezbednosti i kao kulturnu pretnju kineskom jedinstvu.
I kao takvi, zatvarali su Ujgure i terali ih na prinudne uslove rada, iščupali ih iz zajednica i slali da rade u poljima i fabrikama stotinama milja od njihovih porodica.
Kina je zatvorila pristup Sinđangu, a to otežava dokazivanje da li se prisilni rad dešava direktnim razgovorom sa ljudima. Ali slabija dijaspora je pružila ogromne dokaze kroz razmenu sopstvenih iskustava. Ti rođaci i članovi zajednice [dele] da se prinudni rad odvija na sistemskom nivou u Sinđiangu.
To je mešavina, koja proizilazi iz vladinih politika. Državna preduzeća mogu biti ona koja zapošljavaju Ujgure i druge manjine u ovim prisilnim uslovima. Međutim, privatne kompanije su takođe te koje sprovode ovu politiku i zaista se bave samim opresivnim akcijama.
Sinđijang ima značajne poljoprivredne, ekstraktivne i proizvodne sektore, što znači da su to uobičajeni proizvodi koji ulaze u globalne lance snabdevanja i dolaze u naše kuće. Konkretno, neka od roba za koje smo identifikovali da prožimaju globalne lance snabdevanja su pamuk, proizvodi na bazi paradajza, proizvodi na bazi bibera i različiti proizvodi od tkanina, kao i minerali.
Prošle godine, Kongres je usvojio Ujgurski zakon o sprečavanju prisilnog rada, koji stupa na snagu sledećeg juna. Njime se, između raznih drugih mera, pretpostavlja da je sva roba napravljena u Sinđijangu napravljena prinudnim radom, i stoga joj je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države.
Kompanije i vlade moraju više da ulažu u neke od metodologija koje je C4ADS koristio za praćenje lanaca snabdevanja iz Sinđijanga. To znači da se više oslanjate na javno dostupne informacije. Ponekad to može biti lako — može biti mnogo informacija koje su dostupne na kineskom jeziku i veb stranicama kineskih kompanija. To vam govori da li roba dolazi ili ne iz Sinđijanga, ali ponekad i to može biti prilično teško.
