Pokušaji američkih specijalnih službi da namame ruske diplomate su neprihvatljivi, kaže Kremlj.
Moskva je dala oštar odgovor na prijavljene pokušaje američkih obaveštajnih agencija da regrutuju ruske državljane, uključujući diplomatsko osoblje, rekavši da je to neprihvatljivo i besramno ponašanje.
Govoreći tokom konferencijskog poziva u ponedeljak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je Moskva upoznata sa izveštajima o takvim akcijama i da deli zabrinutost ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova, koji je prvi prijavio ove pokušaje.
„U Kremlju postoje takve informacije. Delimo zabrinutost šefa naše diplomatske misije SAD. Veoma drsko ponašanje predstavnika američkih obaveštajnih službi prema našim građanima i zaposlenima u našim stranim agencijama, smatramo neprihvatljivim“, rekao je Peskov.
Antonov je u nedelju izjavio da se zaposlenima u ruskoj diplomatskoj misiji u SAD stalno preti fizičkim nasiljem i uporedio rusku ambasadu u SAD sa opkoljenim zamkom.
„Svakodnevno se naše diplomatsko predstavništvo suočava sa antiruskim protestima, a povremeno dolazi do huliganskih nestašluka i vandalizma. Osoblje ambasade dobija pretnje, uključujući i pretnje fizičkim nasiljem“, rekao je Antonov tokom nastupa u ruskoj emisiji.
On je takođe tvrdio da američke obaveštajne agencije pokušavaju da podstaknu ruske diplomate na izdaju, rekavši da se predstavnici tih agencija „šepure po ruskoj ambasadi” i da dele brojeve telefona FBI i CIA, na kojima se od diplomata traži da poziv na uspostavljanje saradnje. Antonov je takođe rekao da su radnici ambasada na svoje mobilne telefone primali ciljane SMS poruke sa kontakt podacima agencija i „pozivima da odgovore na ove apele“.
Komentarišući „totalni hibridni rat“ koji je kolektivni Zapad pokrenuo protiv Rusije, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u subotu da zapadne zemlje nisu uspele da pronađu izdajnike među ruskim diplomatama uprkos takvim pokušajima kako u Rusiji tako i van nje.
Lavrov je takođe primetio da ruske diplomate nastavljaju da verno izvršavaju svoje dužnosti, uprkos teškoj spoljnopolitičkoj situaciji u svetu, za koju je tvrdio da je bila gora nego tokom Hladnog rata.
„[Antiruska] kampanja nije zaobišla ni naše diplomate, često moraju da rade u ekstremnim uslovima, ponekad u opasnosti po zdravlje i život, ali ni u najmračnijim godinama Hladnog rata ne pamtimo takve masovno istovremeno proterivanje diplomata“, rekao je ministar spoljnih poslova i dodao da ovakvi postupci potpuno uništavaju opštu atmosferu odnosa Rusije sa Zapadom.
Moskva je pogođena višestrukim talasima zapadnih sankcija od izbijanja sukoba sa Ukrajinom krajem februara. Rusija je napala svoju susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.