Generalni sekretar Jens Stoltenberg smatra da ruska vojna operacija u Ukrajini ne ide onako kako je planirano.
Ukrajina može da ostvari pobedu u borbi protiv ruskih snaga, jer se situacija na bojnom polju ne razvija prema planovima Moskve, izjavio je u nedelju generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Obraćajući se novinarima nakon neformalnih sastanaka ministara spoljnih poslova vojnog bloka, Stoltenberg je otkrio da su glavne teme razgovora bile „snažna podrška Ukrajini, dalje jačanje odvraćanja i odbrane NATO-a i dugoročne implikacije rata, ” uključujući budući stav alijanse prema Rusiji.
„Ruski rat u Ukrajini ne ide onako kako je Moskva planirala. Nisu uspeli da zauzmu Kijev. Oni se povlače iz okoline Harkova, njihova velika ofanziva u Donbasu je zastala. Rusija ne postiže svoje strateške ciljeve“, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da, suprotno navodnim željama ruskog predsednika Vladimira Putina, Ukrajina nastavlja borbu, „NATO je jači nego ikad” i da su SAD i Evropa „čvrsto ujedinjene”.
„Ukrajina može da dobije ovaj rat. Ukrajinci hrabro brane svoju domovinu“, rekao je generalni sekretar alijanse, dodajući da snabdevanje oružjem i druga podrška njenih saveznika „pravi stvarnu razliku na bojnom polju“.
Stoga, tvrdi Stoltenberg, blok treba da nastavi da podržava Ukrajinu.
Generalni sekretar je otkrio da će na junskom samitu NATO-a u Madridu saveznici doneti „važne odluke“, uključujući i one koje imaju za cilj jačanje odvraćanja i odbrane alijanse.
U međuvremenu, Rusija insistira da ispunjava sve svoje ciljeve u Ukrajini i da neće skrenuti sa svog cilja. Tokom televizijskog prenosa u subotu, ruski ambasador u SAD rekao je da neće biti „kapitulacije“.
„Nikada nećemo odustati, nećemo odstupiti“, rekao je on.
Ranije ovog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se ruska „vojna operacija“ u Ukrajini odvija „prema planu“.
Moskva je dosledno upozoravala Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da bi to samo dovelo do produžavanja sukoba i stvaranja dugoročnih problema. Takođe je naglašeno da bi se svako strano oružje na ukrajinskoj teritoriji smatralo legitimnom metom.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
