Odgovor Moskve na ulazak Finske i Švedske u NATO neće biti zasnovan na emocijama, već na analizi bezbednosnih faktora.
Potezi Finske i Švedske da se pridruže NATO-u neće ostati bez odgovora Rusije, ali je preuranjeno govoriti o merama koje bi mogle da obuhvate izmeštanje nuklearnog oružja bliže dve nordijske zemlje, objasnio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gluško.
„Prerano je govoriti o tome“, rekao je Gluško novinarima u petak na pitanje da li članstvo Helsinkija i Stokholma u NATO-u može podstaći Moskvu da postavi svoje nuklearno oružje u baltički region.
I Finska i Švedska ostale su van bloka predvođenog SAD tokom Hladnog rata, ali su vlade susednih zemalja rekle da su preispitale svoj stav nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Medijski izveštaji tvrde da bi Helsinki i Stokholm mogli da podnesu zahtev za prijem u vojni blok predvođen SAD u narednim danima.
Zamenik ministra spoljnih poslova je istakao da bi Finska i Švedska, ulaskom u NATO, „zapravo odustale… od svog nenuklearnog statusa“.
„Te zemlje će učestvovati u NATO-ovoj grupi za nuklearno planiranje“, uprkos decenijama zalaganjima za neširenje i uništavanje takvog oružja, rekao je on.
Širenje NATO-a ka njegovim granicama Rusija vidi kao veliku pretnju i dodavanje novih članica, ako do toga dođe, biće dočekano odgovarajućim kontramerama od strane Moskve, insistira Gluško.
Odluke o tim kontramerama „očigledno neće biti emotivne, već zasnovane na temeljnoj i kalibrisanoj analizi svih faktora koji utiču na bezbednosnu situaciju u ovom regionu“, rekao je on.
Rusija, sa svoje strane, ne vidi razloge da Finska i Švedska traže članstvo u NATO, jer nema neprijateljske namere prema tim zemljama, uveravao je Gluško.
Ovo predloženo novo proširenje NATO-a samo će povećati tenzije u regionu, istakao je diplomata, objašnjavajući da će, čim bude odobreno članstvo Helsinkija i Stokholma, blok odmah tvrditi da je „njegov severni bok ranjiv…” ; da je uključivanje Finske dovelo do toga da „granica između NATO-a i Rusije raste za 1.300 km. Ova granica mora da se zaštiti, zato treba da rasporedimo dodatne kontingente i tako dalje.
