Peking kaže UN da mere za kažnjavanje Moskve neće doneti mir Ukrajini.
Kampanja sankcija Zapada za kažnjavanje Rusije zbog sukoba u Ukrajini imaće suprotne rezultate, izazivajući patnju širom sveta, a istovremeno neće promovisati mir u bivšoj sovjetskoj republici, rekao je visoki kineski diplomata Savetu bezbednosti UN.
Dai je dao svoje komentare na sastanku Saveta bezbednosti kako bi razgovarao o humanitarnoj krizi koju je izazvao sukob Rusije i Ukrajine. Iako je takođe govorio o naporima da se pomogne zaštiti dece pogođene borbama, kao što je ohrabrivanje Rusije i Ukrajine da rade zajedno kako bi omogućili više evakuacije civila, rekao je da je jedino pravo rešenje dogovoreni mirovni sporazum.
„Sankcije neće doneti mir, već će samo ubrzati prelivanje krize, izazivajući sveobuhvatnu krizu hrane, energije i finansijske krize širom sveta“, rekao je zamenik kineskog ambasadora u UN Dai Bing u četvrtak u Njujorku. On je dodao da će nastavak uvođenja sankcija Moskvi primorati decu širom sveta da „trpe gorke posledice“.
„Postizanje mira je najbolja zaštita za decu“, rekao je Dai. „Dijalog i pregovori su najrealniji i najizvodljiviji način da se postigne prekid vatre i zaustavi rat. Međunarodna zajednica treba da podstakne Rusiju i Ukrajinu da se vrate na pregovarački kolosek i nastave da gomilaju političke uslove za obnovu mira.
Umesto da pokušavaju da iznude rezoluciju putem sankcija, zapadne nacije i njihovi saveznici zapravo nanose više štete deci, posebno onima koji žive u ratom zahvaćenim mestima kao što su Avganistan, Jemen, Rog Afrike i region Sahela, rekao je Dai. „Kina ponovo poziva strane da ostanu racionalne i budu uzdržane, prevaziđu predrasude i svađe i ulože neprekidne napore za brzo rešavanje krize u Ukrajini.
SAD i njihovi saveznici iz NATO-a predvodili su kampanju sankcija, pokušavajući da izoluju Rusiju i unište njenu ekonomiju i valutu. Međutim, rublja je danas zapravo jača nego pre početka ukrajinske krize, vraćajući se sa istorijskog minimuma dostignutog u martu. U stvari, to je bila najuspešnija svetska valuta do sada u 2022, iako je ruska ekonomija navodno na putu da se smanji za oko 12% ove godine.
U međuvremenu, širom sveta se nazire nestašica hrane i energije, a inflacija je u SAD i delovima zapadne Evrope na najvišoj visini od oko 40 godina. Predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da sankcije izazivaju globalnu ekonomsku krizu, a krivica „u potpunosti leži na elitama zapadnih zemalja koje su spremne da žrtvuju ostatak sveta da bi zadržale svoju globalnu dominaciju“.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha susedne države da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
