Centralna banka Hong Konga intervenisala je da ojača gradsku valutu i odbrani svoju vezu sa američkim dolarom po prvi put od 2019. godine, preteći povećanjem troškova zaduživanja dok se ekonomija finansijskog centra još uvek otežava od oštrih ograničenja Covid-19.
Monetarna uprava Hongkonga objavila je u četvrtak da je kupila skoro 1,6 milijardi hongkonških dolara (202 miliona dolara) da bi ojačala hongkonški dolar nakon što je pao na donju granicu od 7,85 honkonških dolara u odnosu na dolar tokom trgovanja u Njujorku u sredu.
Zvaničnici u Hong Kongu očekivali su da će valuta testirati slabu stranu svog trgovinskog opsega, a šef HKMA Edi Jue je ovog meseca primetio da je nedavno slabljenje deviznog kursa rezultat viših američkih kamatnih stopa, što je dovelo do „odliva kapitala iz grada”.
Da bi se održala veza, koja je uspostavljena 1983. godine i koja je uspešno prebrodila višestruke finansijske i političke krize, HKMA mora efikasno da uvozi američku monetarnu politiku.
Centralna banka kupuje hongkonške dolare kada odlivi potiskuju valutu na slabu stranu trgovinskog pojasa. Ovo ostavlja lokalnim bankama manje sredstava za kratkoročne pozajmice i na kraju povećava lokalne kamatne stope, podstičući investitore da kupuju i drže sredstva u hongkonškim dolarima. Suprotno se radi kada kurs dostigne jači deo benda od 7,75 HK$.
Ali analitičari su rekli da je velika likvidnost na međubankarskom tržištu Hong Konga sprečila rast lokalnih stopa kako bi se u potpunosti uskladile sa onima u SAD, što je navelo investitore koji traže veće prinose da pređu u sredstva u američkim dolarima. Uprkos tome, malo ko je očekivao da će se klin suočiti sa bilo kakvom neposrednom pretnjom.
„Kvant će se održati“, rekao je Kelvin Lau, viši ekonomista za Veliku Kinu u Standard Chartered-u. „Iako postoji mala zabrinutost zbog odliva kapitala i imovine [hongkonškog dolara] koji ne rade dobro, na kraju je glavni razlog slabosti valute koji smo videli . . . je razlika u kamatnim stopama.”
Slučaj da globalni investitori drže imovinu u hongkonškim dolarima već je oslabio u proteklih dvanaest meseci. Kineske tehnološke grupe koje zauzimaju sve veći udeo na gradskoj berzi su pogođene regulatornim udarom Pekinga.
Cene na neslavno skupom tržištu nekretnina u Hong Kongu takođe su pale pod pritiskom oštrih ograničenja Covid-19 koja su dovela ekonomiju u oštar pad tokom prvog kvartala. Više od 150.000 stanovnika napustilo je grad poslednjih meseci.
Kada stope u Hong Kongu konačno porastu, očekuje se da će one uticati na bilo koji novi ekonomski oporavak podstaknut nedavnim potezima za ublažavanje ograničenja Covid-19. Očekuje se da će značajne poslovne veze grada sa Kinom takođe odugovlačiti sa rastom jer su intenziviranje zatvaranja u gradovima, uključujući Šangaj, izazvalo ekonomske nemire na kopnu.
Lau, na StanChartu, rekao je da bi povećanje kamatnih stopa bilo „svakako nezgodno“ za oslabljenu ekonomiju Hong Konga. Ali dodao je da su „najveći smetnja ograničenja Covid-a . . . to je i dalje glavna stvar koja sprečava Hong Kong da se brže oporavi“.
