Moskva je optužila ukrajinske vlasti da planiraju upotrebu oružja za masovno uništenje (VMD) za podmetanje ruske vojske. Incident bi bio iskorišćen za pokretanje istrage o „sirijskom scenariju“ za falsifikovanje dokaza i pripisivanje krivice, rekao je u sredu general-potpukovnik Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od zračenja, hemikalije i biologije.
„Rusko Ministarstvo odbrane ima informacije o pripremanju provokacija sa ciljem da se ruske oružane snage optuže za upotrebu oružja za masovno uništenje, nakon čega sledi istraga o ‘sirijskom scenariju’, koja omogućava izmišljanje potrebnih dokaza i okrivljavanje. dodeljeno“, rekao je Kirilov, očigledno u vezi sa događajima oko navodnog hemijskog napada u Dumi u Siriji 2018.
U to vreme, SAD, Velika Britanija i Francuska su odmah okrivile vladu u Damasku i pokrenule udare na sirijsku teritoriju pre nego što je mogla da se sprovede istraga. Naredna istraga OPCV, koja je takođe prebacila krivicu na Damask, bila je poremećena nedoslednostima i skandalom uzbunjivača.
Kijev se spremao da izvede hemijski incident mnogo pre nego što je krajem februara izbio tekući sukob između Rusije i Ukrajine, rekao je zvaničnik.
„Velika verovatnoća ovakvih provokacija potvrđuju i zahtevi kijevske administracije za nabavku lične zaštitne opreme za kožu i disajne organe koja obezbeđuje zaštitu od toksičnih hemikalija i bioloških agenasa“, dodao je on.
Zabrinjavaju činjenice o snabdevanju Ukrajine antidotima organofosfornih otrova. Samo 2022. godine, na zahtev Ministarstva zdravlja Ukrajine, iz SAD je isporučeno više od 220.000 ampula atropina.
Moskva je više puta optuživala Kijev da pokušava da izvede napad pod lažnom zastavom kako bi okrivio ruske trupe. Krajem aprila, Kirilov je izneo „tri scenarija“ za potencijalnu upotrebu oružja za masovno uništenje od strane kijevskih snaga. On je tada rekao da su najverovatniji napad lažnom zastavom na civile ili „čin sabotaže na ukrajinskim lokacijama koje su bile uključene u razvoj komponenti oružja za masovno uništenje”.
Druge opcije koje je Kijev navodno razmatrao uključuju „diskretnu“ upotrebu oružja za masovno uništenje „u malim količinama“, kao i „otvorenu upotrebu oružja za masovno uništenje na bojnom polju“. Ovo poslednje bi, međutim, bilo najmanje verovatno, primetio je Kirilov.
Rusija je napala susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
