Cene robe široke potrošnje nastavljaju da rastu širom Amerike, potvrđeno je u sredu u poslednjem zvaničnom izdanju Indeksa potrošačkih cena, koji pokazuje rast cena od 8,3% u poslednjih 12 meseci od aprila. Ovo je jedanaesti uzastopni mesec gde inflacija beleži preko 5% i premašuje 8,1% koje su očekivali ekonomisti koje je anketirao Dau Džons, a citira CNBC.
Najveće povećanje troškova došlo je u kategorijama smeštaja, hrane, avio karata i novih vozila, a dok je indeks za energiju opao, Američka automobilska asocijacija je u utorak otkrila da je cena benzina dostigla rekordne vrednosti.
Da stvar bude još gora, Zavod za statistiku rada otkrio je da je prosečna zarada radnika po satu smanjena za 2,6%, ako se prilagodi sezonskim faktorima i inflaciji, od prošlog aprila. Sa inflacijom na najvišoj stopi u poslednjih 40 godina, pored mnogih drugih pokazatelja koji nagoveštavaju ekonomske turbulencije i bez jasnih rešenja koja ne izlaze iz Bele kuće, Amerikanci prijavljuju veće stope finansijske anksioznosti nego prethodnih godina.
Dok su lider većine u Senatu Čak Šumer (D-Njujork) i predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (D-Kalifornija) kategorički odbili da preuzmu bilo kakvu krivicu za skokove cena zbog kojih su Amerikanci više zabrinuti za svoje finansije nego godinama, Ministar saobraćaja Pete Buttigieg je u utorak provizorno priznao da je velikodušna stimulativna potrošnja administracije predsednika Džoa Bajdena možda pomogla da se oslobodi strmoglava inflacija koja trenutno zahvata SAD.
Na pitanje voditelja CNN-a Dona Lemona da li su stimulativne isplate Covid-19, posebno američki plan za spasavanje od 1,9 biliona dolara, doprinele inflaciji „kako kažu ekonomisti“, Buttigieg je priznao da će istoričari i ekonomisti „raspravljati o ranim 2020-im i o tome šta se dešavalo mnogo decenija ” pre nego što se vratimo na standardnu liniju administracije koja okrivljuje ruskog predsednika Vladimira Putina za povećanje troškova energije. Uprkos tome što se sekretar za saobraćaj žalio na ono što je nazvao zavisnošću SAD od „stranih diktatora i goriva koje oni proizvode“, Vašington je nabavio manje od 8% svoje nafte i gasa iz Rusije pre nego što joj je uveo embargo u martu.
Bajden se u poslednja dva meseca susreo sa većinom upita o uzroku inflacije i visokim cenama gasa sa nekom vrstom pozivanja na „Putinovo povećanje cena“, iako statistika Ministarstva rada otkriva da su cene robe široke potrošnje rasle mnogo pre nego što su republike Donbasa februara proglasile nezavisnost. Slično tome, sve veći deo Amerikanaca već skoro godinu dana upire prstom u „Bare Shelves Biden“ zbog svojih rastućih računa za namirnice. Predsednikov rejting odobravanja je naglo opao, kao i poverenje u njegovu sposobnost da učini ono što je najbolje za američku ekonomiju.
Sam Bajden je u utorak revidirao svoju uobičajenu raspodelu krivice za vrtoglave troškove života, dodajući Covid-19 i „ultra-MAGA“ republikance na listu krivaca za ekonomske probleme u zemlji, priznajući da „porodice širom Amerike stradaju“ zbog ekonomske situacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na optužbe da je Rusija kriva za globalna ekonomska previranja u martu, rekavši da je to zapravo rezultat „godina grešaka i kratkovidih odluka” zapadnih lidera koji jure za „superprofitom”.
„Želim da me čuju i obični zapadni ljudi. Uporno vam se govori da su vaše trenutne teškoće rezultat neprijateljskih akcija Rusije i da morate da platite iz svog džepa za napore da se suprotstavite navodnoj ruskoj pretnji. Sve je to laž“, dodao je on.
Anketa objavljena ranije ove nedelje otkrila je da više od polovine Amerikanaca veruje da su sankcije uvedene Rusiji kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu više naštetile SAD nego Moskvi.
