Rast kineskog izvoza naglo je usporio prošlog meseca, pošto je druga najveća svetska ekonomija bila pogođena drakonskim zatvaranjem zbog korona virusa i slabljenjem globalne potražnje.
Izvoz je u aprilu porastao za 3,9 odsto u odnosu na godinu ranije — najsporija stopa u dve godine — nakon rasta od skoro 15 procenata prethodnog meseca, pokazuju zvanični podaci, pošto su lanci snabdevanja gušeni nepredvidivim i dvosmislenim pravilima o Covid-19, a viša inflacija je smanjena potrošačke potrošnje u Evropi i SAD.
Najnoviji znaci štete po kinesku ekonomiju označili su udarac za predsednika Si Đinpinga, koji je bio pod pritiskom pošto je njegova politika nulte Covid-a izazvala domaće i međunarodne kritike. Pogodak na proizvođače u zemlji takođe je smanjio nadu da će Peking uspeti da postigne svoj cilj od 5,5 odsto godišnjeg rasta, što je najniži cilj u tri decenije.
Premijer Li Kećijang upozorio je u subotu na „ozbiljnu“ situaciju sa zapošljavanjem u zemlji i obećao da će intenzivirati napore za stabilizaciju poremećaja na tržištu rada, odražavajući rastuću zabrinutost u Pekingu zbog ekonomskih izgleda.
Ipak, podaci su objavljeni samo nekoliko dana nakon što je najviši politički sastanak, kojim je predsedavao Si, ponovo potvrdio njegov pristup nultom Covid-u. Obaveza je naglasila važnost kineske nemilosrdne zdravstvene i socijalne kontrole za suzbijanje virusa, jer Peking daje prioritet izbegavanju potencijalne smrti desetina miliona nevakcinisanih Kineza u odnosu na neposrednu ekonomsku štetu.
Vlasti u Pekingu i drugde u Kini povećale su masovna testiranja i intenzivirali lokalizovana zaključavanja, uključujući i Šangaj.
Džulijan Evans-Pričard, viši ekonomista konsultantske kuće Capital Economics, rekao je da krivica za usporavanje kineskog izvoza leži samo „delimično” na nedostatku radne snage i uskim grlima u sektoru logistike izazvanim kontrolom pandemije.
„Čini se da pad izvoza uglavnom odražava mekšu potražnju. Najveći su padovi bili u isporukama u EU i SAD, gde visoka inflacija opterećuje stvarne prihode domaćinstava“, rekao je on.
Pad izvoza je signalizirao da će se globalna potražnja dugoročno usporiti, posebno za elektronikom – što je kraj ciklusa koji je pomogao da se ubrza oporavak Kine od početnih blokada početkom 2020. na početku pandemije.
„Pad je takođe bio posebno izražen u izvozu elektronike, što ukazuje na dalje smanjenje potražnje za kineskom robom povezane sa pandemijom . Nade da će se izvoz vratiti kada se situacija sa virusom poboljša verovatno će biti razočarane“, rekao je Evans-Pričard.
Negativno raspoloženje je u ponedeljak procurilo na azijska tržišta, pri čemu je kineski referentni indeks CSI 300 pao za čak 1,3 odsto, dok je renminbi pao za 0,7 odsto i dostigao najniži nivo u 18 meseci u odnosu na američki dolar.
Zapadne multinacionalne kompanije, uključujući Apple, Adidas i Estee Lauder, kao i luksuzne grupe, upozorile su da će ekonomsko usporavanje u Kini i politika Covida u zemlji uticati na prodaju.
