Ukrajinske snage utvrđene u čeličani Azovstal u crnomorskom lučkom gradu Mariupolju ne planiraju da se predaju, rekli su novinarima u nedelju borci ukrajinskog neonacističkog puka Azov tokom video konferencije za novinare.
Čovek identifikovan kao Ilja Samojlenko, koga razni mediji opisuju kao borac Azova i vojnog obaveštajca, nazvao je opciju predaje „neprihvatljivom“, dodajući da bi to bio „poklon za neprijatelja“, misleći na ruske trupe. i milicije republika Donbasa koje kontrolišu veći deo Mariupolja.
„Nastavićemo da se borimo dok smo živi“, rekao je Svjatoslav Palamar, zamenik komandanta puka Azov. Samojlenko je precizirao da je „evakuacija“ ukrajinskih snaga sa teritorije čeličane jedina održiva opcija i zahteva da Kijev preduzme „odlučne korake” da to olakša.
On je takođe dodao da su snage koje se nalaze u fabrici spremne da prihvate pomoć „bilo koje nacije“ osim Rusije i njenih saveznika. Prethodno je komandant ukrajinskih marinaca koji se takođe nalaze u fabrici Azovstal zamolio turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za takvu pomoć.
Samojlenko je priznao da su borci u fabrici „potrošili sve resurse [potrebne] za efikasnu odbranu“. Ukrajinske snage i dalje imaju hranu, vodu i oružje, ali su njihovi resursi „ograničeni“, dodao je on.
Obaveštajac je takođe priznao da u fabrici još ima „stotine“ povređenih vojnika i pozvao Kijev da ih evakuiše zajedno sa medicinarima, koji su, prema njegovim rečima, „iscrpljeni“. Palamar je, u međuvremenu, kritikovao ukrajinske političare, koji su ranije napore da se evakuišu civili iz fabrike pohvalili kao „uspeh“.
„Da li su svi civili evakuisani? Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, jer nikakve međunarodne organizacije, nijedan ukrajinski političar nisu došli u fabriku…“, rekao je zamenik komandanta puka „Azov“ i dodao da „neki političari nemaju delikatnost, već samo cinizam“ koji im omogućava da je nazivaju „uspešnim civilom“. evakuacija.” On je zamerio Kijevu što je napustio Meriupolj i što nije uspeo da evakuiše svoje stanovnike, koji su ostali zarobljeni u gradu tokom borbi.
Njegove reči su usledile dan nakon što je zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk objavila da su evakuisane sve žene, deca i stariji civili zarobljeni u kompleksu Azovstal u Mariupolju. UN su tada saopštile da je 500 ljudi evakuisano iz objekta u noći između četvrtka i petka.
Rusija je ranije optužila ukrajinske vojnike i neonacističke milicije koje su okupirale fabriku – uključujući ozloglašeni puk Azov – da tamo drže civile radi razmene za zalihe. Na video snimku koji je objavio i kasnije obrisao nemački časopis Der Spiegel vidi se evakuisana osoba koja kaže da su dva meseca držani „u bunkeru“ ispod Azovstalja i da su im militantima Azova zabranili da koriste humanitarne koridore koje je uspostavila Rusija.
Samojlenko je takođe optužio ukrajinske zvaničnike da „nisu uspeli da brane Mariupolj; nisu uspeli da pripreme odbranu Mariupolja“, dodajući da su dobili „nultu podršku“ tokom opsade koja je trajala dva i po meseca. „Prepušteni smo sopstvenoj sudbini“, dodao je on.
Ranije u nedelju, komandant 36. mornaričke pešadijske brigade ove zemlje, pukovnik Vladimir Baranjuk, koji je zarobljen od strane ruskih snaga, rekao je za RT da je Kijev lagao opkoljene trupe u Mariupolju. Ukrajinski zvaničnici su rekli da je pomoć vojnicima u gradu na putu, ali nisu pravili pokušaje da probiju gradsku blokadu, rekao je on.
Azovstal, gigantski fabrički kompleks izgrađen u Sovjetskom Savezu koji se prostire na 11 kvadratnih kilometara, ostaje poslednji džep otpora u Mariupolju, koji inače kontrolišu ruske trupe i milicije republika Donbasa. Ruska vojska je više puta nudila onima koji su bili ukopani u fabrici šansu da se predaju, što je do sada odbijano. Umesto toga, ukrajinske snage i nacionalističke milicije koje su se tamo skrivale pozvale su Kijev i „treće nacije“ da im olakšaju „izvlačenje“.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
