Poljski predsednik Andžej Duda izrazio je nadu da u budućnosti neće biti granice između Poljske i Ukrajine, nazivajući dva naroda „bratskim“.
Govoreći u Varšavi 3. maja, na dan kada je Poljska slavila svoj Dan Ustava, Duda je rekao da predviđa vreme u kojem će dva naroda živeti „zajedno na ovoj zemlji, gradeći i obnavljajući našu zajedničku sreću i zajedničku snagu koja će nam omogućiti da se odupremo svakom opasnost.”
U svom obraćanju, poljski predsednik je očigledno ponovio primedbu svog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog početkom marta, kada je rekao „mi zapravo više nemamo granicu sa Poljskom, sa prijateljskom Poljskom“. Šef ukrajinske države je istakao koliko je Varšava bila dobrodošla ukrajinskim izbeglicama, „ne pitajući ih za njihovu nacionalnost, veru ili koliko novca imaju“.
Ovu činjenicu pomenuo je i poljski predsednik tokom svog govora u utorak. On je zahvalio svojim sunarodnicima i ženama što su pokazali svoju ljubaznost prema ukrajinskim izbeglicama, a da nisu bili podstaknuti „ni od jednog političara, bilo kog sveštenstva, bilo koga“. Duda je ponovo citirao Vladimira Zelenskog, koji je nedavno rekao da „s obzirom na ono što su Poljaci uradili, cela istorija nije važna“.
Poljski predsednik se složio sa ovom ocenom, tvrdeći da je današnja solidarnost između dva naroda prevazišla sve sukobe iz prošlosti. Duda je govorio o mogućnosti koju današnja kriza pruža za obnovu „prave zajednice u našem delu Evrope“, koja bi bila „sposobna da se odbrani od svakog napada“.
Dalje je predložio da se, pored Poljske i Ukrajine, udruže i druge nacije poput Litvanije, Letonije i Estonije. Poljski predsednik je dodao da je odgovornost Varšave da izgradi „susedske veze i bratstvo između naših naroda“. Takođe je obećao da će pomoći Ukrajincima da obnove svoju zemlju „kada se rat završi”.
Govoreći o antiruskim sankcijama, Duda je priznao da su kaznene mere protiv Kremlja imale cenu za one koji su ih uveli, izazivajući „ekonomske krahove, krahove na energetskom tržištu, na tržištu goriva“, kao i „inflaciju koja utiče na naše novčanike, što nam otežava živote.” Poljski predsednik je, međutim, insistirao na tome da međunarodna zajednica nema drugu opciju osim da nastavi sa sankcijama bez obzira da bi primorala „Rusiju da zaustavi agresiju“.
„Moramo ovo da preživimo, moramo da vodimo odgovornu politiku, moramo da se nosimo sa tim“, poručio je Duda svojim sunarodnicima.
On je osudio „brutalnu agresiju ruske sile na nezavisnu, suverenu državu, nezavisnu i suverenu naciju“.
U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u petak da bi Poljska mogla da predstavlja pretnju teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ruski zvaničnik je ovo opisao kao „očiglednu činjenicu“, pozivajući se na nedavnu izjavu šefa ruske Spoljne obaveštajne službe. Poljska je ranije odbacila navode glavnog špijuna Moskve da planira da preuzme deo ukrajinske teritorije, nazvavši to „ruskom informativnom operacijom“ usmerenom protiv Varšave i Vašingtona. U međuvremenu, poljsko ministarstvo odbrane saopštilo je ranije ovog meseca da nastavlja sa vojnim vežbama velikih razmera u blizini ukrajinske granice, počevši od 1. maja. Varšava, međutim, insistira da vežba nema nikakve veze sa sukobom u susednoj zemlji.
U intervjuu za Asošijeted pres u četvrtak, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je takođe naveo da političari u Poljskoj gaje planove da okupiraju zapadnu Ukrajinu, „to jest, imaju na umu podelu Ukrajine“.
Nakon rekonstitucije 1919. godine, Poljska je polagala pravo na teritorije koje su sada deo Litvanije, Belorusije i Ukrajine, poznate kao Kresi Vschodnie, ili „istočne granice“. Gradovi poput Lavova i Stanislavova – poznati kao Lavov i Ivano-Frankivsk u današnjoj Ukrajini – završili su u SSSR-u nakon Drugog svetskog rata pošto su granice Poljske pomerene na zapad na liniju Oder-Nejse.
