Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani rekao je u ponedeljak za Politiko da italijanske kompanije treba da „plate u rubljama“ za ruski gas, kao što je Moskva zahtevala. Iako je njegovo ministarstvo kasnije reklo da ne podržava takav potez, 10 zemalja EU navodno planira da učini isto.
„Mislim da bi bilo dobro barem nekoliko meseci da dozvolimo kompanijama da idu napred i plaćaju u rubljama, dok razumemo pravni okvir i implikacije“, rekao je Cingolani, dodajući da želi „brzo i veoma jasno saopštenje od Evropske komisije” o tome da li bi takav aranžman prekršio sankcije EU.
Ubrzo nakon toga, Cingolanijevo ministarstvo je izdalo saopštenje u kojem se navodi da ministar „nikada nije bio otvoren za plaćanje u rubljama“.
Međutim, Italija zavisi od Rusije u oko 40 odsto svog uvoza gasa, a Cingolani je rekao da, iako kompanije za naftu i gas „ne mogu da rizikuju“ da plate i prekrše sankcije, one takođe „ne mogu da rizikuju… da ne plate“ donedavno potpisane gasne ugovore sa afričkim zemlje stupaju na snagu.
Ruski predsednik Vladimir Putin zahtevao je u martu da „neprijateljske” zemlje – one koje podržavaju sankcije uvedene nakon ruske vojne ofanzive u Ukrajini – moraju da plaćaju gas u ruskoj nacionalnoj valuti. Poljska i Bugarska su već bile odsečene nakon što su odbile ovaj zahtev.
Međutim, Mađarska je otvorila račun u evrima kod ruske Gasprombanke za kupovinu ruskog gasa. Ova plaćanja u evrima zatim banka pretvara u rublje i prenosi ih dobavljačima gasa u Rusiji, ispunjavajući ugovor. Zvaničnik mađarske vlade Gergelj Guljaš rekao je u nedelju javnom radiju da još devet zemalja EU priprema istu šemu plaćanja i da je ne objavljuje javno.
Izveštaj Blumberga od prošle nedelje tvrdi da su četiri države EU već platile gas ovim mehanizmom.
Nejasno je da li ova postavka krši sankcije EU Rusiji, pošto evropski kupci tehnički ne šalju rublje Rusiji. Cingolani je rekao da kompanije iz EU mogu smatrati transfer evra Gasprombanci kao „konačnu transakciju“, dok će ruski dobavljači smatrati da je posao obavljen po prijemu rubalja.
„U ovom procesu postoje sive zone, koje bi mogle predstavljati kršenje sankcija. Kako god to uradite, postoji problem“, naveo je on.
Evropski komesar za energetiku Kadri Simson rekao je za Politiko da će komisija uskoro „izdati detaljnije smernice o tome šta kompanije mogu, a šta ne mogu da rade u okviru naših sankcija“.
