Opasni toplotni talas je u nekim oblastima pomerio temperature preko 50˚C. Neke škole su zatvorene rano tokom leta. Desetine ljudi umrlo je od toplotnog udara.
Region je već teško pogođen klimatskim promenama. Ekstremne vrućine su uobičajene u maju. Ali ne u aprilu i martu, od kojih su oba bila najtoplija u većem delu Indije više od jednog veka.
„Tinja vruće! Takođe je vlažno, što ga čini veoma teškim“, rekao je Krisel Rebelo, 37, za NPR u redu ispred poslastičarnice u Mumbaju u 23 sata. „Potrebno nam je puno hladnih pića, klima uređaj – i više kupatila dnevno.“
Samo mali deo Indijaca – uglavnom, bogatih – ima klima uređaj. Umesto toga, ljudi namaču krpe u vodi i kače ih na vrata i prozore.
Ipak, električni ventilatori i AC su gurnuli potražnju za električnom energijom u Indiji na rekordno visok nivo.
Problem je što 70% indijske električne energije dolazi iz uglja. Dakle, vlada pretvara putničke vozove u teretne usluge, kako bi ubrzala isporuku uglja za opkoljene elektrane, a takođe uvozi više uglja iz inostranstva.
A stalni nestanci struje štete industrijskoj proizvodnji.
Kratkoročno, stručnjaci kažu da Indija nema drugog izbora osim da sagoreva ugalj da bi uključila ventilatore i klima uređaje. Ali dugoročno, mora da pređe na obnovljive izvore energije, kako bi se izbegao začarani krug zagrevanja, kaže Ulka Kelkar, ekonomista i stručnjak za klimatske promene sa sedištem u Bengaluru iz Instituta za svetske resurse.
„[Sa] toplotom plus vlažnošću, u nekoj fazi [postaje] gotovo nemoguće da organi ljudskog tela normalno funkcionišu“, objašnjava Kelkar. „U suštini telo jednostavno ne može da se ohladi, a veliki deo naše populacije u Indiji i dalje radi napolju, na poljima, na izgradnji zgrada, u fabrikama koje se ne hlade.
Više od milijardu ljudi je izloženo riziku od bolesti uzrokovanih toplotom širom južne Azije. Bolnice pripremaju posebna odeljenja.
Ovaj toplotni talas je takođe pogodio kritično vreme za žetvu pšenice u regionu. U indijskoj državi Pendžab — žitnici zemlje — farmeri se žale na smanjene prinose useva i manji profit.
„Zbog velike vrućine, žito koje beremo je smežurano“, rekao je farmer iz Pandžaba po imenu Major Sing za lokalnu TV.
Indija se upravo tada nadala da će povećati izvoz pšenice kako bi nadoknadila manjak u globalnim zalihama žita, usled rata u Ukrajini.
Suruchi Bhadval, direktor za nauku o Zemlji i klimatske promjene u Institutu za energiju i resurse (TERI), kaže da bi razočaravajuća žetva pšenice mogla biti predznak onoga što će doći, ako zemlje ne učine sve što je u njihovoj moći da smanje emisije ugljenika i ograniče zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusa, u skladu sa preporukama Ujedinjenih nacija.
„Indija nam već daje zvono upozorenja“, kaže Bhadval. „I svaka zemlja treba da shvati da nam znakovi upozorenja neće biti davani zauvek.
