Finska želi čvršću ogradu na granici sa Rusijom, rekao je u subotu lokalnim medijima pukovnik Marko Turunen, komandant granične straže Severne Karelije. Vest dolazi usred sukoba između Moskve i Zapada oko ruske vojne kampanje u Ukrajini.
Turunen je za MTV3 objasnio da zvaničnici analiziraju stanje granične ograde, ali konačan izbor za njeno jačanje još nije napravljen i do sada nije urađen nikakav stvarni posao.
„Ako se takva odluka donese, nastavićemo na kontrolisan i planski način“, istakao je on.
Rusija i Finska dele kopnenu granicu dužine 1.343 km (834 milje). Prema MTV3, sa finske strane je zaštićen samo „tankom i zarđalom ogradom od bodljikave žice“.
Turunen je rekao da je planirana jača barijera za visokorizična i kritična područja, uključujući granične prelaze i područja u blizini. On je odbio da otkrije detalje o procenjenoj dužini planirane armature i njenoj izgradnji.
Ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen rekla je za MTV3 da „kapacitet Finske da održi bezbednost granica treba da bude ojačan i da se njena spremnost za krizne situacije mora poboljšati“.
Riika Pura, poslanik i šef finske desničarske partije, podržao je tu ideju. „Izgradnja je, naravno, uvek skupa, ali ništa nije tako vredno naše bezbednosti“, rekla je ona za kanal.
Napad Rusije na Ukrajinu krajem februara podstakao je diskusije o tome da li Finska i Švedska treba da preispitaju svoju dugogodišnju politiku vojnog nesvrstavanja i da se pridruže NATO-u. U izveštaju podnetom parlamentu prošlog meseca, finska vlada je tvrdila da bi pridruživanje bloku koji predvode SAD „poboljšalo stabilnost regiona na dugi rok“, ali bi takođe moglo dovesti do „pojačanih tenzija“ duž granice sa Rusijom.
Kremlj je više puta ponavljao da širenje organizacije na istok vidi kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti zemlje, upozorio je da će Moskva rasporediti dodatne trupe na svom zapadnom krilu ako Finska ili Švedska uđu u NATO.
Rusija je napala Ukrajinu nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
