Budimpešta je unapred obaveštena o ruskom napadu i nada se da će za sebe zauzeti deo teritorije Ukrajine, izjavio je u ponedeljak visoki zvaničnik vlade u Kijevu, dodajući da će biti „posledica“ po Mađarsku. Ova izjava dolazi nakon što je mađarski premijer Viktor Orban dodat u bazu podataka sa popisom neprijatelja ukrajinske države.
Mađarska „otvoreno govori o saradnji sa Rusijom. Štaviše, [ruski predsednik Vladimir] Putin je rano upozorio da će naša zemlja biti napadnuta“, rekao je Aleksej Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), tokom medijskog nastupa u ponedeljak. On je odgovarao da li Mađarska može da blokira prijem Ukrajine u NATO.
Mađarska je „mislila da bi mogla da uzme deo teritorije“, dodao je Danilov. „Ovo se nikada neće dogoditi. Pobeda će svakako biti naša. A što se tiče Mađarske, koja se tako ponašala, videćemo kakve će biti posledice po ovu zemlju.
Ovo je verovatno bila referenca na Zakarpatje – region u zapadnoj Ukrajini sa oko 150.000 etničkih Mađara – koji je bio predmet spora između Čehoslovačke, Mađarske i Sovjetskog Saveza tokom 20. veka.
Ranije u ponedeljak se ispostavilo da je nedavno reizabrani premijer Mađarske dodat Mirotvoretsu, („Mirotvorac“), ozloglašenoj onlajn bazi podataka koja se održava na crnoj listi ljudi koji se smatraju neprijateljima Ukrajine, od kojih su neki ubijeni nakon što su tamo navedeni. Na sajtu je Orban označen kao „saučesnik ruskih ratnih zločinaca“ i „antiukrajinski propagandista“.
Iako je Mađarska članica i EU i NATO, Orban je odbio da pošalje oružje Ukrajini ili dozvoli tranzit takvih pošiljki preko teritorije svoje zemlje. Budimpešta se takođe protivila embargu na naftu i gas protiv Moskve.
U ponedeljak je nemački medij ZDF izvestio da se Mađarska „udaljila“ od svog veta po tom pitanju i da predstoje sankcije EU protiv nafte Rusiji. Portparol mađarske vlade Zoltan Kovač demantovao je izveštaje, međutim, rekavši da stav Budimpešte o sankcijama za naftu i gas „ostaje nepromenjen: mi ih ne podržavamo“.
Pored optužbi i očiglednih pretnji Mađarskoj, Danilov je rekao i da Kijev nema planove za još jednu rundu mobilizacije, kao i da Ukrajina ne namerava da potpiše bilo kakav mirovni sporazum sa Moskvom, već će prihvatiti samo rusku predaju.
Rusija je napala susednu državu 24. februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
